Исправљена историјска неправда

БЕОГРAД - Комисија за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном мјесту команданта Југословенске војске у отаџбини званично је саопштила да је Драгољуб - Дража Михаиловић убијен 17. јула 1946. на Aди Циганлији, а како пишу српски медији више свједока је потврдило да му је метак у главу испалио вођа стрељачког вода Божидар Ђорђевић Кундак.

Предсједник Комисије и замјеник Републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић открио је да су у истрази контактирали са Божом Кундаком, али није желио да открије до којих су сазнања дошли од њега, јер, како је рекао, име Божидара Ђорђевића требало је да остане непознато јавности.

Историчар Бојан Димитријевић рекао је да више извора упућују да је он учествовао у стријељању Драже Михаиловића, али да Комисија не може да заузме став да је то коначна истина.

- Треба имати у виду да су чин ликвидације починили анонимни људи, који су само извршавали посао који им је држава доделила. Записник о ликвидацији највероватније није ни вођен - рекао је Димитријевић.

Радовановић је истакао да је овим открићем државне комисије исправљена историјска неправда и да Србија треба да буде поносна што је имала два антифашистичка покрета.

Како су раније писали српски медији, Комисија је до закључака дошла на основу некадашњих свједочења функционера Озне Слободана Крстића Уче, као и четири нова свједока.

Члан Комисије Слободан Хомен, рекао је да је утврђена примарна Михаиловићева гробница у близини зидина некадашњег затвора на Aди, гдје се данас налази споменик са петокраком, а да постоје индиције да су посмртни остаци генерала Михаиловића послије неколико мјесеци ископани и пресељени на друго мјесто.

- То је урађено с циљем да никада не буду пронађени - рекао је Хомен и најавио да ће бити извршено скенирање примарне локације на Aди Циганлији.

Комисија је истраживала документа која је успјела да нађе у војним архивама и архивама БИA.

На питање да ли је утврдила да је у ликвидацији Драже Михаиловића испоштована правна процедура, историчар Слободан Марковић је рекао да Комисија у вези с тим питањем није заузела јединствен став.

Повод за размимоилажење чланова Комисије је документ из дјеловодног протокола президијума ФНРЈ, а који упућује да је молба за помиловање Драже Михаиловића одбијена два дана послије обављене егзекуције.

Оно што је неспорно утврђено јесте да је суђење Михаиловићу било монтирано и окончано на брзину, послије чега је погубљен на мјесту изабраном тако да никада не буде откривено.

Комисија је на основу расположивих података ријешила још неке историјске мистерије, као што је учешће Николе Калабића у хапшењу Драже Михаиловића.

Драшковић

- Тито има меморијални центар на Дедињу, а Дража би требало да добије свој на Aди Циганлији - сматра лидер СПО-а Вук Драшковић.

Према његовим ријечима, Србија може да се поноси чињеницом да има два антифашистичка покрета, равногорски и партизански.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.