“Инсајдер”: Плаћане зграде које никада нису изграђене

Београд - Грађани Србије су на Косову плаћали и зграде које никада нису изграђене, открива “Инсајдер” у петом наставку серијала „Патриотска пљачка”, преноси Б92.

Један од примјера за то је уговор за изградњу Геронтолошког центра у Косовској Митровици, који је требало да збрине старе и социјално угрожене становнике сјеверног Косова.

Фирми “Мастерс”, у власништву Бојана Радовановића, за изградњу овог центра је из буџета Србије плаћено милион и по евра, иако на терену ништа није урађено.

Према званичној документацији до које је екипа “Инсајдера” дошла по Закону о слободном приступу информацијама, новац који је плаћен фирми “Мастерс”, ова компанија је исплатила фирми “Даки”, као подизвођачу.

Власник фирме “Даки”, Идриз Шијак, за “Инсајдер” тврди да није ни знао да је његова фирма била ангажована на овом пројекту, нити да му је било шта плаћено.

Он тврди да је рачун његове фирме контролисао Бојан Радовановић, власник фирме “Мастерс”, а да његова фирма није имала ни мјешалицу за бетон, па није ни могла да буде ангажована на изградњи Геронтолошког центра.

Небојша Човић, који је у то вријеме био предсједник Координационог центра за Косово, каже да је ова институција фирми “Мастерс” уплатила аванс, али да је Влада на чијем је челу био Војислав Коштуница коначну реализацију пројекта средином 2004. пребацила на Министарство за рад и социјалну политиику.

Слободан Лаловић тадашњи министар за рад и социјалну политику каже да се ради о старом пројекту и да се он не сјећа никаквих детаља у вези са тим.

Људи који су у Геронтолошком центру требали да добију пуну његу, тако су измјештени по избјегличким центрима широм Србије. Неки од њих и дан данас живе у колективном смјештају.

Исте фирме, “Мастерс” и “Даки”, учествовале су и у другом државном пројекту који никада није завршен – изградњи четири зграде у сјеверној Косовској Митровици, за потребе интерно расељених.

Овај пројекат грађани Србије су платили готово 1.4 милиона евра. Ни те четири зграде никада нису изграђене.

Фирме “Мастерс” и “Даки” су у исто вријеме за потребе Косовско-митровачког округа откупљивале станове од косовских Албанаца и радиле низ других, веома скупих државних пројеката на Косову, финансираних преко Координационог центра, у вријеме док је предсједник ове институције био Небојша Човић.

На питање новинара Б92 како је могуће да предузећа “Мастерс” и “Даки” добијају толико послова на сјеверу Косова за вријеме док је он био на челу Координационог центра, Човић је одговорио да је све рађено по тендерима које су радиле и расписивале локалне самоуправе.

- Ниједан тендер није расписивао, нити бирао извођача Координациони центар нити председник Координационог центра, без обзира што би многи волели да проспу причу да је то радио председник Координационог центра. Није, није. Жао ми је, шта да радим, нити је то мој посао – одговорио је Човић.

Он тврди да је све одлуке доносио Косовско-митровачки округ, на чијем је челу био Драган Калаба.

Калаба је одбио разговор за “Инсајдер”, али је екипи доставио исказ који је дао полицији о пројекту „Ламеле”.

Исказ је дат 8. септембра 2010. године.

У њему се наводи да је маја 2004., послије промјене власти, у Координационом центру одржан састанак.

Састанку су присуствовали Владимир Ракић, тада представник власти у Косовској митовици, иначе члан СНВ Сјеверног Косова и Метохије и Стојанка Петковиц, члан Г17плус, а у Координационом центру задужена за социјална питања.

Ракић је изнио став да пројекат изградње „Ламела” треба прекинути. Калаба у исказу наводи да је „што се њега тиче, тај пројекат прекинут тог дана”.

Није познато шта је био резултат полицијске истраге о овом пројекту.

Истраживање “Инсајдера” показало је да су се фирме које добијају државне послове на Косову мијењале како се мијењала власт.

По закону о слободном приступу информацијама, екипа “Инсајдера” је добила информације о готово свим пословима на Косову у периоду од 2006. до 2010. године.

За период до 2006. године, како се наводи у објашњењу Министарства за Косово и Метохију, нема уредне евиденције о томе коме су грађани Србије плаћали послове, јер документација није сређена или је архивирана.

Баш овај период, прије 2006. карактеришу пројекти за које су плаћане приватне фирме, а који никада нису завршени.

Само у периоду од 2006. до 2010. држава је у грађевинске пројекте на Косову уложила најмање 16 милиона евра и то само на пројекте који су финансирани из Националног инвестиционог плана и Министарства за Косово и Метохију.

Чак четрнаест милиона евра подјељено је између десет фирми које су добиле најплаћеније државне послове.

Осталих два милиона евра вредних послова уговорено је са преостале 33 фирме ангажоване на Косову.

На првом мјесту и по броју добијених послова и по уговореној цијени је фирма “Динамик Трејд”.

Директор фирме Крсто Милић био је у Управном одбору комбината Трепча.

Држава је с овом фирмом само од 2007. до 2010. године уговорила послове вриједне четири милиона евра.

Према финансијским извјештајима које је ова фирма поднијела Агенцији за привредне регистре, у њој је од 2008. до 2011. било између 14 и 22 запослена.

Међу фирмама које добијају најплаћеније послове су и фирма “Амига” из Краљева, која се у званичним извјештајима које странке подносе о финансирању политичких активности, наводи као финансијер странке Г17плус, затим фирма “Нови Пазар Пут”, фирма “Озринг” из Звечана, “Камиља” из Лепосавића, чији је сувласник Бојан Јаковљевић први човјек СНС-а за сјевер Косова, затим фирма “ПГП Колашин” из Зубиног Потока, коју води породица високог функционера ДСС Владимира Милентијевића, фирма “Екскос” из Зубиног Потока, чији је директор Гордан Касаловић уједно и директор и сувласник предузећа “Дикодил” које се у документима Српске православне цркве доводи у везу са пословима владике Артемија.

Велики број послова добијају и три фирме повезане са породицом Бранка Миљковића, власника “МБА Миљковић”, фирме која посљедњих година ради милионске инфраструктурне послове широм Србије.

Поред “МБА Миљковић”, ова породица је власник фирме “МАБ” компанија Миљковић у Звечану, као и највећег броја акције фирме “Магистрала”, која на Косову одржава велики број путева.

У власништву породице Миљковић је и фирма “Орбита” комуникације чији је директор, до 2010. године, био функционер

СПС-а и дугогодишњи члан Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије - Дејан Раденковић.
Раденковић је одбио интервју за "Инсајдер".

“Патриотизам” и “заштита српских интереса” већ годинама су изговор за злоупотребе државног буџета, односно систем у ком закони Србије практично не важе још од 1999. године.

Такав систем између осталог је брањен и свим досадашњим протестима и барикадама на сјеверу Косова.

Према истраживању “Инсајдера”, они који су се појављивали на барикадама и они који се у залажу против косовске независности, истовремено су, на своје име или преко чланова породица, регистровали фирме у косовском регистру, чиме су, практично, признали Републику Косово.

Екипа “Инсајдера” је у косовском регистру компанија пронашла фирме “Ибар Инвест”, коју у Србији заступа Зоран Јакшић, брат Марка Јакшића, првог човјека ДСС за Косово, фирму “ПГП Колашин”, чији је власник Властимир Милентијевић, брат Владимира Милентијевића, такође високог функционера ДСС-а, затим фирму “Камиља” из Лепосавића, у власништву Бојана Јаковљевића, првог човјека СНС за Косовско-митровачки округ, као и фирму “Слап Петрол”, у власништву Славише Милентијевића, члана СРС-а.

Ове фирме су у косовски регистар ушле још у вријеме док је Косовом управљала УНМИК администрација.

Поред њих, “Инсајдер” је пронашао и фирме које су основане након проглашења независности Косова.

Да би се нека фирма регистровала на Косову, власник мора да има личну карту независног Косова и да потпише формулар на ком пише “Република Косово”.

Једна од њих је и Земљорадничка задруга Зубин Поток, чији је дугогодишњи директор Раде Утвић био у делегацији Срба с Косова који су на састанку код Војислава Коштунице водили преговоре о укидању ПДВ-а за Косово.

Још раније је у серијалу “Патриотска пљачка” објављено и да је породица Звонка Веселиновића, једног од оних за које се сумња да су организовали нереде на барикадама, на исти начин признали независно Косово тако што су фирму “Тим петрол” регистровали у косовском регистру након проглашења независности.

О свим злоупотребама на Косову често се говори на сједницама Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, гдје сједе представници свих парламентарних странака.

Нови предсједник Одбора за Косово је Милован Дрецун, функционер СНС-а.

У новом сазиву одбора су и посланици који су некада били задужени за трошење новца на Косову.

Чланови су и претходни министри за Косово Горан Богдановић и Слободан Самарџић.

У одбору је и Богдановићев замјеник у прошлој Влади задужен за Коодинациони центар Звонко Стевић, члан СПС, као и вишегодишњи потпредсједник Координационог центра Марко Јакшић, члан ДСС.

Новинари “Инсајдера” тражили су по закону транскрипте сједница скупштинског Одбора за Косово и Метохију.

На једној од сједница на којој су присуствовали представници свих странака у парламенту, 27. децембра 2010. Синиша Стаменковић, члан одбора из ПУПС-а, предложио је да Скупштина Србије формира анкетни одбор који би испитао све злоупотребе од 2000. године до данас, када је у питању новац који из буџета одлази по разним основама за Косово.

Приједлог није прошао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.