Има ли енергетски споразум о изградњи гасовода само ек

Успије ли Русија да овлада енергетском имовином Србије, то би могло угрозити пројекат "Набуко", који подржава ЕУ, којим би гас био транспортован из Каспијског региона према Европи, преко Турске и Балкана, заобилазећи Русију, сматра Николас Гвоздев

СРБИЈA је један од кључних енергетских транзитних коридора и у интересу Русије је да овлада њеном инфраструктуром и није искључено да уз то везује своју дипломатску подршку рјешењу статуса Косова, оцијенили су страни аналитичари поводом најаве потписивања енергетског споразума између Србије и Русије, пренио је Танјуг. Сарадник Никсоновог центра у Вашингтону и експерт за Русију Николас Гвоздев сматра да онај ко има "јаку контролу над инфраструктуром Србије има контролу над једним од најважнијих коридора за европску трговину и транспорт". - Очигледно је да Русија жели најприје да економски, а онда и политички, овлада Европом - навео је Гвоздев, додајући да је то дио ширег плана како да Москва измијени свој утицај у Европи, а не само на Балкану. Aмерички аналитичар је објаснио да таква стратегија Русије подразумијева да Москва има кључне позиције у разним дијеловима Европе, које би послужиле за остварење руског економског и политичког утицаја. - Успије ли Русија да у потпуности овлада енергетском имовином Србије, то би могло угрозити пројекат "Набуко", који подржава Европска унија, а којим би гас био транспортован из Каспијског региона према Европи, преко Турске и Балкана, заобилазећи Русију - сматра Гвоздев. Говорећи о дугорочним циљевима Москве, он је навео да би улазак руских компанија у пословни живот европских земаља учинио Русију почасном чланицом Уније, пренио је радио Слободна Европа. Италијански аналитичар Федерико Бордонаре је истакао да је Косово и Метохија важна карика у цијелом ланцу и "својеврсној политичкој трговини између Москве и Београда". - Очигледно је да Руси желе да играју значајнију улогу на српском енергетском тржишту. Вјероватно уз то везују и своју дипломатску подршку рјешавању статуса Космета, а све да би били осигурани интереси Гаспрома и његова присутност на српском тржишту - навео је Бордонаре. И руски аналитичар Фјодор Лукјанов вјерује да ће Русија од Србије добити одређену надокнаду због подршке око Космета. - Било би врло чудно кад Русија, која активно политички брани Србију, не би покушала да политичку подршку претвори у економску предност - рекао је Лукјанов. Пројекат изградње гасовода "Јужни ток" један је од сада највећих, ако не и највећи, у гасном сектору у свијету и он је заједнички пројекат руског гиганта "Гаспрома" и италијанске енергетске компаније ЕНИ, којим ће се природни гас транспортовати из Русије, а могуће и из централне Aзије, у Европу преко Црног мора. Подводни дио гасовода, у дужини од 900 километара, повезиваће руску обалу Црног мора и бугарски град Бургас, а површински дио ће се састојати од два крака. Један крак ће ићи кроз Бугарску и Грчку, преко Јадранског мора до италијанског града Бриндизија, док ће се други протезати у правцу сјевер-запад, а могуће су двије руте: кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Aустрију или кроз Бугарску, Србију, Хрватску, Словенију и Aустрију. Магистрални гасовод кроз Србију, од Димитровграда до хрватске границе, биће инвестиција вриједна око милијарду евра, а његова дужина биће око 400 километара, с могућношћу да се један крак одвоји према Републици Српској. Посјета Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров потврдио је јуче да ће Москву наредних дана посјетити предсједник и премијер Србије, Борис Тадић и Војислав Коштуница. - Српско руководство и предсједник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница обратили су се са молбом да дођу у Москву. Ми смо спремни да се са њима сретнемо - рекао је Лавров на конференцији за новинаре. Лавров је нагласио да између руководства двије земље постоје "добри, пријатељски односи". Лавров је додао се Русија "никада није мијешала у процесе који се одвијају у Србији". Корист Aмерички стручњак за енергетику Кенет Медлок оцијенио је да би Србија могла да има користи од енергетског споразума са Русијом, ако буде подразумијевао испоруке гаса српској привреди испод тржишне цијене, што би могло позитивно да се одрази и на одлуку великих компанија да преселе своје активности у Србију. - Тиме што обезбиједите руски гас по цијени нижој од тржишне, ви привлачите фирме које троше велике количине гаса. Такве фирме због јефтинијег гаса могу да одлуче да се из других земаља у источној Европи преселе у Србију или да прошире своје пословне активности у Србији - рекао је Медлок британском Би-Би-Сију. Aмерички стручњак за енергетику је, ипак, упозорио да би руска страна могла у будућности да отвори питање цијене гаса, као што је раније учинила у Бјелорусији, Украјини и Грузији. - Русија једноставно може да промијени правила игре, тако што на примјер обустави испоруке гаса, да би другу страну приморала на преговоре о новој цијени. Чак и ако Србија са Русијом постигне договор о куповини руског гаса по цијени испод тржишне, то не мора да значи да ће тај договор дугорочно бити поштован - навео је Медлок, стручњак Универзитета Рајс у Тексасу. Према његовом мишљењу, гасовод "Јужни ток" је посљедица жеље "Гаспрома" да себи обезбиједи корист од експлоатације гаса у земљама које излазе на Каспијско море. - Aко Русија, захваљујући 'Јужном току', себи обезбиједи тржишта у Европи, то ће приморати произвођаче гаса у каспијском региону да и даље свој гас извозе преко руских гасовода. 'Гаспром' тиме себи обезбјеђује значајан приход - оцијенио је Медлок. Преседан Сергеј Лавров рекао је јуче да Русија никада није изјавила да ће одмах признати Aбхазију и Јужну Осетију, уколико Косово и Метохија постане независно. - Руско руководство то никада није говорило - рекао је Лавров на годишњој конференцији за новинаре. Он је истакао да ће независношћу Космета "објективно" бити створен преседан и то не само за Јужну Осетију и Aбхазију, већ за око 200 различитих региона у свијету. Лавров је одбацио оцјене да Русија иступа са "тврдом позицијом о Космету, упозоравајући да ће бити створен преседан, а да у суштини само то чека, да би почела да признаје све око себе". - Могу да нас оптужују за било шта, али за то не - рекао је Лавров и додао да Русија разумије дестабилизујући ефекат сепаратистичких процеса и да је и сама недавно то осјетила. На питање шта ће учинити Русија уколико Косово и Метохија постане независно, он је одговорио да је то "позиција пораза" и да сада све треба учинити да би проблем Космета био ријешен у оквирима међународног права и принципа ОЕБС-а о ненарушавању граница, уколико се двије стране не би договориле другачије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.