И Срби продају органе да би преживјели

Њујорк/Београд - Илегална трговина органима због економске кризе је у успону у читавом свијету, а однедавно и у осиромашеним европским земљама међу којима је и Србија, гдје очајни људи продају органе на нелегалном тржишту да би прехранили породице, пише "Њујорк тајмс".

Суочени са све већим сиромаштвом, неки Европљани покушавају да продају бубреге, плућа, коштану срж или рожњаче, твде стручњаци, а ова појава је релативно нова у Србији која је суочена са финансијском кризом која хара континентом, оцјењује њујоршки лист, о чему је недавно писао и "Интернешенел хералд трибјун".

Трговина органима у Србији је забрањена законом и запријећена је казна од 10 година затвора. Али то, како се наводи, није препрека за сиромашни Дољевац на југу Србије, гдје су власти одбиле захтјев за регистровање агенције за продају органа и крви у иностранству.

Виолета Чавац, коју је лист представио као својеврсног "портпарола" овог подухвата, причу правда стопом незапослености која у Дољевцу, општини надомак Ниша, према њеним ријечима износи 50 одсто.

Она је репортеру "Њујорк тајмса" испричала да је више од 3.000 од укупно 19.000 становника тог мјеста хтјело да учествује у овом пројекту.

Чавац тврди и да становници те општине сада покушавају да продају органе у сусједној Бугарској и на Косову, будући да за то не постоји легални канал.

Владини званичници тврде да Србија није толико сиромашна да би људи морали да продају органе, док полицијски званичници кажу да у посљедњих 10 година нико у Србији није кривично гоњен за трговину органима, истиче "Њујорк тајмс".

Лист "Данас" пише да се цијена бубрега у Србији креће од 20.000 до 40.000 евра, а наводи се и да су интернет огласи преплављени оваквим понудима, уз које се наводи крвна група, резус фактор и, наравно, контакт телефон или меил.

Иначе, трговина људским органима као посебно кривично дјело у Кривичном законику Србије не постоји, иако се у одјељку о кривичним дјелима против здравља људи детаљно описују кривична дјела као што су преношење ХИВ-а, несавесно пружање љекарске помоћи...

Трговина органима могла би, евентуално, да се подведе под недозвољену тррговину, али би тада људски орган у овом случају био третиран као роба или предмет чији је промет, продаја, куповина или размјена забрањена или ограничена. Запријећена казна за ово кривично дјело је новчана или затворска у трајању од двије године.

Ивана Радовић из невладине организације за борбу против трговине људима "Астра", рекла је "Данасу" да у посљедњих десет година у Србији нису процесуирани случајеви илегалне трговине људским органима.

Министара здравља Зоран Станковић рекао је Тањугу, поводом писања "Хералд трибјуна" о овој теми, да у Србији није забиљежен ниједан случај препродаје органа за трансплантацију.

Он је, међутим, додао да су о томе обавјештени и надлежни државни органи који ће спровести истрагу.

"Ми смо у оквиру наше Управе за биомедицину детаљно проверили и анализирали податке које је навео тај лист, а затим обавестили и надлезне органе о томе и очекујемо да ће они у наредном периоду истражити детаље", рекао је Станковић.

Према подацима Министарства здравља, до сада је 70.000 људи у Србији завјештало органе потписивањем донорских картица, а прошле године обављено је укупно 60 трансплантација органа

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.