И Словенци хоће Титов сеф

Београд - Амбасада Републике Словеније тражила је од Првог основног суда у Београду да им достави спискове са стварима нађеним у "депоу 555", познатијем као Титов сеф.

Пред овим судом води се оставинска расправа између насљедника послије смрти бившег југословенског предсједника Јосипа Броза.

"Суд нам је доставио поднесак који је у име Амбасаде Републике Словеније упутио амбасадор, да је ова држава као насљедница СФРЈ заинтересована за извјештај о томе шта је нађено у сефу", каже за Новости заступница Златице и Мише Броза, Виолета Кочић-Митачек.

Амбасаду су из Генералног секретаријата предсједника Србије, ком су се прво обратили, упутили на суд. То је прва држава настала из бивше Југославије која је и званично тражила да се на неки начин укључи у оставински поступак иза Брозове смрти, вјероватно рачунајући да би нађено благо требало да буде ствар сукцесије између бивших република.

Заступници Брозових насљедника о овом захтјеву треба да се изјасне у року од 15 дана, а како су нам нам потврдили и Виолета Кочић-Митачек и Горан Петронијевић, заступник Титовог унука Јошке Броза, они ће се успротивити.

"Ствари нађене у сефу нису предмет сукцесије и не постоји правни основ да се Словенија укључи у поступак", каже Петронијевић. "Осим Словеније, у поступак је тражило да се укључи и Републичко јавно правобранилаштво, као представник државе Србије. И њихов захтев је неоснован и неуредан, па би све захтеве изузев поднеска породице Карађорђевић, требало одбацити као неуредне и неосноване".

Како Петронијевић објашњава, уредан захтјев суду подразумева да заинтересована страна наведе појединачно шта са спискова потражује. Не може да се уложи захтјев по систему "да видимо шта тамо има, па можда је нешто наше".

Истовремено, Словенија до дана данашњег није вратила скупоцену збирку аутомобила позајмљених из Београда за изложбу, пред рат. Они су у Техничком музеју Словеније, а од 17 возила, 11 је у власништву Музеја историје Југославије, а два Војног музеја на Калемегдану.

Међу њима су "хорх глазер", кабриолет из 1938, и блиндирани "пакард" из 1937, за који се вјерује да је поклон Стаљина, и да вриједи најмање два милиона долара. Међу најскупљим колима са списка је блиндирани "мерцедес купе" из 1939. Неколико сличних модела продато је на свјетским аукцијама посљедњих година за 4,6 - 9 милиона долара.

"Словенци се понашају: 'оно што је код нас то је наше, а оно што је код вас, то је заједничко'. Зато суд треба те захтеве да одбаци ", сматрају заступници Брозових.

На њихово велико изненађење, суд им је доставио на изјашњење још један поднесак, у ком човјек чија је породица страдала послије Другог светског рата и ком је одузето стадо коза, такође тражи да се укључи у оставински поступак, и тако се обештети. Адвокати овај захтјев сматрају правно неоснованим и није им јасно зашто га суд одмах није одбацио.

Насљедници Броза треба не само да се изјасне о поднесцима који су им достављени, већ и да суду наброје покретности које потражују. Овај захтјев суда оцијењују као бесмислен, јер им до краја нису достављени сви спискови са имовином осталом иза доживотног југословенског предсједника.

Ребублике "дијеле" ордење и накит

У "депоу 555", познатијем као "Титов сеф", већина нађених ствари припадала је династији Карађорђевић, што је потврдио и овлашћени судски вјештак ког је ангажовала трочлана комисија предсједника Србије. Међу њима је мноштво накита, ордења и сатова са краљевским монограмима. Уколико ово и суд потврди, произилази да Словенци траже да приватна имовина чланова краљевске породице буде подјељена међу бившим републикама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.