И норвешки краљ одао почаст српским заробљеницима

Осло - Норвешка је ове године на више локација организовала низ комеморација поводом обиљежавања 75 година од када је у ту земљу током Другог свјетског рата депортовано 4.500 југословенских заробљеника, од којих више од 95 одсто српских, а пошту је први пут одао и норвешки краљ Харалд Пети.

Организатор и главна особа у Норвешкој у промоцији 75 година од доласка првих српских ратних заробљеника Зорица Митић рекла је Срни да је ранијих година овај изузетно важан догађај за српски народ и за истину о Другом свјетском рату био обиљежаван доста скромније, а ове године Норвешка је организовала низ свечаности којима је први пут присуствовао норвешки краљ, заједно са српским амбасадором у Ослу Сузаном Бошковић Продановић, те представницима локалних норвешких власти, српских удружења у Норвешкој.

"Почело је од Осла где је 21. маја Амбасада Србије први пут организовала у Холокауст центру предавање о нашим ратним заробљеницима, које је било изузетно посећено. Настављено је у Бергену, где је на гробу 27 стрељаних направљен нов споменик, па према Тројндхему, Нарвику, где се налази велики истраживачки центар, музеј, те даље према северу Норвешке, где су се налазили логори. Норвешки краљ је заједно са српски амбасадором Сузаном Бошковић Продановић положио венац на споменик на планини Салтдал на северу Норвешке", истакла је Митићева.

Она је нагласила да је данас одржана завршна свечаност на Коргену, најсјевернијем логору, гдје ће посљедње двије плоче открити двоје младих бициклиста који су кренули из Прокупља и Панчева и возили цијели пут до Осла.

Митићева је подсјетила да је у јуну 1942. године са подручја бивше окупиране Југославије депортована прва група југословенских ратних заробљеника, који су углавном довођени из Независне Државе Хрватске, из логора Јасеновац, Градишка, али и из логора у Нишу, Смедеревској Паланци.

"Они су у четири групе пребачени у Норвешку да би градили пут дуж обале Норвешке и бункере, јер је Хитлер хтео да направи такозвани арктички пут, да се заштити од доласка савезника. Били су распоређени у 32 логора дуж целе обале Норвешке. Од те радне снаге, више од 4.400, проценат смртности био је око 70 одсто, већи него у Аушвицу", навела је Митићева.

Она је подсјетила да су заробљеници прво доведени у Берген, гдје је одмах убијено 27, а онда су бродом пребачени у средњу и сјеверну Норвешку.

"Убијани су систематски и умирали од болести и од глади. Било је Норвежана који су им помагали, 88 је успјело да побјегне из тих логора у Шведску. Када је рат завршен преживјело је њих око 1.600", рекла је Митићева.

Она је напоменула да су заробљеници из бивше Југославије доведени у Норвешку јер су сматрани бандитима и нису подлијегали Женевској конвенцији, која је штитила руске заробљенике, којих је у Норвешкој било око 115.000.

Митићева је рекла да на споменицима или плочама које су означавале гробове великог броја побијених имена нису била правилно написана, а за неке се није знало гдје су тачно убијени, и била је дуготрајна борба да се то исправи.

"Након 75 година њихова имена су правилно написана и обиљежени гробови", истакла је Митићева.

Она је додала да су преживјели заробљеници временом основали Удружење српско-норвешког пријатељства.

"У то име у Горњем Милановцу направљена је кућа, која је пола викиншки брод, пола обична српска кућа", рекла је Митићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.