Хероји 5. октобра десет година касније

БЕОГРAД - Хероји тога дана када су грађани Србије срушили режим Слободана Милошевића, који су упали у Народну скупштину, кренули да заузму ТВ Бастиљу, устали против крађе свог гласа, нису били само политичари, тадашњи лидери ДОС-а.

Били су то и истински револуционари, јунаци Петог октобра: Багериста Џо, Бранко Илић, Срђа Поповић, Богољуб Aрсенијевић Маки.... Сви они допринијели су да се Србији деси 5. октобар.

Багериста Џо  

Љубиша Ђокић, познатији као Багериста Џо, постао је херој када је 5. октобра 2000. са Чукарице својим багером кренуо на Савезну скупштину. Због њега је Пети октобар назван "багер револуција". Од тада се с времена на вријеме појављивао у јавности иступајући против власти.

Штрајковао је глађу испред Владе 2003. незадовољан економском ситуацијом у земљи. Двије године касније ријешио је да за све "радне људе Србије" затражи азил на територији на којој би могли да живе од својих десет прстију. Због немања пара да поправи свој чувени багер понудио га је на јавну аукцију 2007. године.

Багер је поново извезао на улицу прошле године када се придружио студентима који су блокирали град незадовољни одлукама Владе о упису сљедећих година студија.

Бранко Илић  

Један од медијски најпознатијих чланова Отпора. У вријеме рушења Милошевића био је студент Филолошког факултета. Имао је част да отпутује у Стокхолм и са саборцем Миљаном Јовановић у име Отпора прими MTV награду "Free your minde".

Поводом десетогодишњице Отпора рекао је да је још те ноћи у Стокхолму знао да је са покретом готово.

- Само име каже - Отпор. Отпор је ка нечему и није позитивистички приступ стварима, отпор не каже - ја се борим за, отпор каже - ја се борим против. Отпор се и изборио против једног диктатора и парчета његовог система и онда више није било разлога да постоји нешто као таква организација - рекао је он.

Послије тога се повукао из јавности и политичког дјеловања. Према подацима са његовог "Фејсбук" профила, у међувремену је завршио још и Класичне науке на Филозофском факултету и Холистичке студије на Духовној академији. Медији су писали да живи у СAД гдје се бави музиком.

Иван Маровић

Највећи јунак Отпора и један од неприкосновених ауторитета на демонстрацијама. Могло би се рећи да је у међувремену постао "револуционар по занимању". Преко НВО "Центар за ненасилни отпор" учествовао је у "прављењу" револуција у Грузији, Либану и Украјини гдје је обучавао организаторе "наранџасте револуције". У СAД, гдје живи, направио је компјутерску игрицу "А Force More Powerful", стратегију о ненасилним методима свргавања режима. Пише блог за Б92.

Данас каже да је највећа тековина Петог октобра што се у посљедњих десет година нико није усудио да покраде изборе.

- Ја данас не страхујем, нити било ко од мојих пријатеља страхује, да ће неко да нас обуче у униформе и пошаље на фронт, и сматрам да се у том смислу ситуација у Србији стабилизовала и нормализовала - рекао је Маровић.

Богољуб Aрсенијевић Маки

Богољуб Aрсенијевић Маки, ваљевски сликар и иконописац, један од хероја 5. октобра, за себе није тражио ништа. Повукао се у анонимност, сликао феске и бавио се својом породицом. Aли држава није заборавила њега. Ухапшен је прошлог мјесеца због тога што је 12. јула 1999. године на Градском тргу у Ваљеву предводио велики митинг грађана против Милошевићевог режима. Почео је штрајк глађу, а пуштен је на слободу јер га је помиловао Борис Тадић.

Када је 5. октобра 2000. године рушен режим Милошевића, испред Савезне скупштине, Маки је био у првим редовима.

- Никад се тиме нисам хвалио. Вероватно сам једини човек који од нове власти није хтео ама баш ништа да узме. Нисам, чак, ни државу тужио за одштету што сам за време Милошевића лежао у затвору - каже Маки.

Сматрају га за урбану легенду Ваљева. Био је пјесник, цртач, рок музичар, власник приватне штампарије и новина. У Ваљеву је својевремено основао Републику Колонију. Политика га не интересује, никад није био члан неке партије. Има петоро дјеце.

Рудари Колубаре  

Главни актери штрајка на површинским коповима око Лазаревца деценију касније тврде да се Пети октобар не би ни десио да "Колубара" тада није стала и затим устала. Рудари су зауставили машине још 29. септембра, Синдикат их је подржао исте вечери, а Радио Лазаревац је умјесто редовног програма почео да извјештава шта се догађа на коповима око којих је почела да пристиже полиција.

Први који је из ДОС-а стигао у "Колубару" били су Борис Тадић и Небојша Човић. Ђорђе Балашевић их је 12. октобра частио концертом у Тамнави. Данас кажу да су поносни на то што се демократска Србија стварала у "Колубари", али су разочарани како је та демократска Србија испала.

Песница 5. октобра кампања "Готов је"

Иако је настао 1998. године, у почетку студентски, покрет Отпор одиграо је можда кључну улогу у мобилисању и усмјеравању енергије грађана Србије ка промјени власти у Србији. Од почетних отпора репресивним мјерама на универзитету до окупљања опозиције, Отпор и његова песница су постали заштитни знак протеста.

- Пети октобар је само један од корака у српској ненасилној револуцији. Први и много важнији био је масовна мобилизација, контрола избора и промена свести кроз кампању "Готов је". Следе дани масовне мобилизације у Србији, почетак генералног штрајка, и врло важан почетак штрајка у Колубари. Уопште узевши, 5. октобар је био само дан завршног ударца - оцјењује један од оснивача Отпора Срђа Поповић, данас савјетник премијера Србије за екологију.

Истиче да никада не треба заборавити да су Срби власт промијенили на изборима 24. септембра, а не на улици.

- Генерални штрајк и освајање Скупштине и телевизије било је само одбрана изборних резултата од Милошевића који се у том тренутку понашао као увређени дечак који неће да призна пораз - оцјењује Срђа Поповић за Б92.

- Отпор је настао као спонтани одговор једне генерације на несрећну политичку ситуацију деведесетих и њен критични моменат је 1998. година. Та генерација, рођена између 1965-1980. била је кључна за промене у Србији - сјећа се Поповић генерације која је основала Отпор.

Додаје да генерација која је основала и носила Отпор више није тако млада и путеви су је однијели на неколико страна.

- Добра вест која мене стварно радује је да су то махом нормални и успешни млади људи. Неки су отишли у печалбу, као Иван Маровић или Вукашин Петровић, други у бизнис као Слоба Ђиновић, неки у политику као Цоле Хомен, Неца Константиновић или Дејан Ранђић и Иван Aндрић, неки у дипломатију, као Јоца Ратковић или Влада Павлов или пак у уметност или адвертајзинг као Дуда Петровић или Миља Јовановић. Најважније је да смо сви остали добри пријатељи и никад једни о другима ружну реч нисмо рекли - каже Поповић.

Зоран Ђинђић мозак 5. октобра

Неоспорни мотор и мозак 5. октобра био је Зоран Ђинђић. Ђинђић је сматрао да је режим потцијенио снагу народне воље да одбрани изборне резултате. Чак и вече уочи 5. октобра очекивања режима су била да ће то бити још један од бројних митинга опозиције када се окупи 100.000 људи који се разиђу послије говора.

Присјећајући се октобарских догађаја, Ђинђић је навео да је тек 11. октобра 2000. године постао сигуран да Војска неће реаговати. Осим тога, основе полуге власти на републичком нивоу и даље је држао Милошевић, а ДОС чак ни у савезном парламенту није имао већину, јер је ДПС Мила Ђукановића бојкотовао изборе.

Општа је оцјена да је баш Ђинђић био алфа и омега операције 5. октобар, али и његова највећа жртва. Политичар који обећава постао је први премијер постмилошевићевске Србије 25. јануара 2001. Мучки је убијен 12. марта 2003. када је кренуо у одлучујућу борбу против организованог криминала.

- Кључну улогу у 5. октобру имао је Зоран Ђинђић. Његова улога је немерљива, као и улога Вука Драшковића, који је 9. марта покренуо масиван отпор власти Слободана Милошевића - рекао је јуче предсједник Србије и Ђинђићев насљедник на челу ДС-а Борис Тадић.

Он је подсјетио и на улогу Отпора и невладиних организација, као и радника Колубаре.

- Без свих њих не би био могућ 5. октобар - рекао је Тадић на конференцији "Србија на путу ка Европи, десет година касније".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.