Хашки трибунал о Шешељевом захтjеву

Хаг - Хашки трибунал објавио је захтев лидера СРС Војислава Шешеља за изузеће данског судије Фредерика Хархофа због тога што није непристрасан и неутралан.

Судија Хархоф је члан расправног вијећа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

Изрицање пресуде заказано је за 30. октобар. У притвору Трибунала, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је објављена оптужница против њега.

Захтјев за изузеће Шешељ је утемељио на Хархофовом писму - упућеном пријатељима, а објављеном у данским новинама - у којем је сугерисао да су недавне ослобађајуће пресуде Трибунала плод политички мотивисаног притиска председника суда Теодора Мерона (Тхеодор) на колеге, а за рачун САД и Израела.

О Шешељевом захтјеву за изузеће Хархофа, одлучиваће предсједник Мерон.

Хархофове примједбе тицале су се ослобађајућих пресуда хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу и некадашњем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу.

Као доказ Хархофове пристрасности, Шешељ наводи да он "прави вештачку симетрију између хрватских злочина и протеривања 250.000 Срба", у вези с пресудом Готовини, и "легитимног помагања угрожених сународника на просторима бивше СФРЈ од... појединих дијелова власти у Београду", односно Перишића и Станишића.

По Шешељевој оцијени, судија Хархоф у писму показује да "ни сам није сигуран шта значи у пракси и како се дефинише" удружени злочиначки подухват, концепт употребљен при оптуживању Готовине, Станишића, али и самог Шешеља.

Као примјер судијине пристрасности, Шешељ, затим, из Хархофовог писма цитира: "До сада смо проглашавали кривим учеснике у удруженом злочиначком подухвату који су се сагласили са заједничким циљем (да се протера несрпско становништво с простора који су Срби сматрали својим)... Није било неопходно доказати да су њихова дјела била конкретно усмјерена на чињење сваког конкретног злочина, јер то је скоро немогуће доказати".

Шешељ, потом, тај цитат коментарише: "Види се да судија Хархоф робује предрасудама да су Срби учесници у удруженом злочиначком подухвату, а несрби, како он тврди, жртве. Он се вајка да има проблем зато што више не може да осуђује Србе, јер се за будућу осуду Срба... од судија тражи нешто што не може да се докаже".

Писмо је, по оптуженом, показало и да је судија Хархоф "склон осуди по сваку цену" и да "осуђује по аутоматизму".

С друге стране, Шешељ наводи и да је судија Хархоф био у расправном вијећу које је бившег команданта Армије БиХ Расима Делића у септембру 2008. неправоснажно осудило на три године затвора због тога што у лето 1995. није спријечио, ни казнио окрутан третман заробљених Срба у рукама припадника јединице Ел Муџахедин, над којом је, по пресуди, тада имао ефективну контролу.

Називајући Хархофа "антисрпским судијом", Шешељ подсјећа да је он због непоштовања суда кажњен са "15, 18 и 24 месеца затвора", зато што је открио идентитете свједока у својим књигама и на интернет страници. "За књигу је Војислав Шешељ теже кажњен него Расим Делић као највиши војни командант у Сарајеву".

Поништавање првостепене пресуде Делићу, послије објављивања Хархофовог писма, тражила је и његова одбрана, износећи тврдњу да је судија био пристрасан, када је Делића прогласио кривим. Генерал Делић умро је 2010. прије него што му је изречена правоснажна пресуда.

Шешељ је Харфову замјерио и што у писму није указао да је судија Мерон кршио његова људска права, уз подсјећање да је недавно у САД и главни тужилац Серж Брамерц оцијенио да није примјерено међународном праву да оптужени проведе 10 година у притвору без пресуде.

Оптужени вођа радикала је Хархофа назвао и "учесником у борби за власт унутар суда", оцијењујући да је он требало да се обрати Савјету безбједности УН, ако је "био огорчен неприхватљивим и неморалним понашањем судије Мерона и колега".

"После обраћања медијима, а не Савету безбедности УН, јасно је да судија Хархоф није непристрасан и неутралан судија који размишља само о утврђивању истине" у поступку против Шешеља, нагласио је оптужени у захтјеву за изузеће који је написан на 40 страница.

Хархофово писмо, лидер радикала тумачи и као признање "непрекидног постојања политичке позадине судских поступака у Хагу", што је "свакако доказ да Трибунал није независан и самосталан".

Шешељ тврди и да би судија Хархоф морао бити оптужен за непоштовање суда, као што је и он био.

"Не могу постојати два критеријума, један за судије, други за притворенике када се ради о непоштовању суда. Ако је судија Хархоф сматрао да је дозвољена јавна критика Трибунала, онда је у писму... требало да брани и Шешељево право да критикује МКСЈ", навео је Шешељ.

Трибунал је Шешеља три пута осудио на затворске казне због непоштовања суда зато што је открио идентитете заштићених свједока, а затим одбио да те материјале уклони са своје интернет странице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.