Хашки суд предаје радикале другом суду или одбацује случај

Хашки суд престаје радити 30. новембра, и поступак против радикала не би се могао провести и да им је одређено суђење у одсутности.

Трочлано судско вијеће Међународног казненог суда за бившу Југославију, на челу с Алфонсом Ориеом, одлучило је да случај против двоје спрских радикала оптужених за непоштивање суда врати предсједнику суда, који треба одлучити што ће даље с њим бити.

У одлуци је вијеће констатовало да Хашки суд престаје радити 30. новембра, а да је радикалима одређено суђење у одсутности, наводе, тај се поступак не би могао провести.

"Неизвршење одлука од Србије у овом случају (за хапшење и изручење оптужених Вјерице Радете и Петра Јојића) оставља двије могућности - или да се предмет одбаци, или да се преда другом суду", наводи се у одлуци судског вијећа.

Застрашивали и подмићивали свједоке

Даље се наводи да би одбацивање случаја била "награда за Србију", јер није поштовала своје међународне обавезе и владавину права, те се предсједнику Хашког суда сугерише да случај пребаци Резидуалном механизму - тијелу које ће наставити рад суда, односно окончати започете поступке који су у жалбеној фази.

У споменутом случају био је оптужен и Јово Остојић, који је у међувремену преминуо, па је поступак против њега обустављен прошлог љета.

Хашки суд је потом усвојио измијењену оптужницу, којом се сада терети само друго двоје оптужених радикала, Вјерица Радета и Петар Јојић, против којих су судски налози за хапшење и потјернице расписане преко Интерпола и даље на снази.

Хашки суд је почетком 2015. године затражио од Србије да ухапси и изручи Остојића, Радету и Јојића, због оптужби да су застрашивали и подмићивали свједоке у поступку против предсједника Српске радикалне странке Војислава Шешеља.

Челник радикала је у међувремену првоступањском пресудом ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протјеривање Хрвата из Војводине.

У току другостепени поступак

У том случају у току је другоступањски поступак поводом жалбе хашког тужитеља.

Како је Виши суд у Београду прошле године закључило да нема услова за њихово изручење према српским законима, изручење је одбијено.

Тај суд сматра да је правна обавеза Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човјечности, што код радикала није случај.

Хашки суд је у међувремену расписао потјернице за њима преко Интерпола, а тражио је и од Србије да промијени своје законодавство ради изручења радикала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.