Хаг: Пратимо шта Шешељ ради

Хаг - Тужилаштво Хашког трибунала очекује да ће Судско веће пратити наступе Војислава Сешеља и да ће "предузети мјере које сматра потребним".

Портпаролка тог суда данас је навела да Вијеће има дискреционо право да реагује поводом привременог пуштања на слободу лидера радикала.

Портпаролка Хашког суда Магдалена Спалинска је на редовној конференцији за новинаре, како је саопштио Трибунал, на питање новинара да ли ће због Шешељевих политичких активности и понашања бити предузети кораци, рекла да Судско вијеће има дискреционо право да предузме било какву одлуку коју сматра погодном у вези са Шешељевим привременим пуштањем на слободу.

Спалинска је подсјетила да је Судско веће поставило два услова приликом пуштања Шешеља привремено на слободу - да оптужени не ступа у контакт са жртвама и свједоке и да мора да се врати у Трибунал када то судско вијеће наложи.

Из канцеларије тужилаштва данас су за Радио Слободна Европа истакли да је Шешеља Судско вијеће пустило на привремену слободу без услова, на властиту иницијативу и без консултација са Тужилаштвом.

Расправно вијеће је у више наврата упућивало на информације у вези са Шешељем које постоје у јавности, а то је учинило и у одлуци о привременом пуштању на слободу. Према томе, Тужилаштво претпоставља да Вијеће прати ситуацију, да је упознато са Шешељевим изјавама и да ће предузети мјере које сматра потребним, рекли су из канцеларије тужилаштва за Радио Слободна Европа.

Тиме су сугерисали, како је навео Радио Слободна Европа, да су једино судије, које су пустиле Шешеља, одговорне за могуће кажњавање његових прошлонедјељних јавних наступа, а који се према досадашњој пракси Хашког суда могу сматрати утицајем оптуженог на жртве и свједоке.

"Многе реакције на Шешељеве изјаве односе се на потенцијални негативни утицај на регионалну стабилност и помирење. Тужилаштво дијели то мишљење", поручили су из канцеларије хашког тужилаштва, а у вези са јавним наступима лидера радикала.

Хашки оптуженик и хрватски полицијски генерал Младен Маркач је 2011. године ухапшен и пребачен у хашки притвор, јер је прекршио услове привременог пуштања на слободу, отишавши у лов с пријатељима, подсетио је Радио Слободна Европа.

Пусић: ЕУ ће се изјаснити о Шешељу

Хрватска министарка спољних и европских послова Весна Пусић каже да је добила подршку за осуду става и реторике Војислава Шешеља, лидера СРС, и да ће се вјероватно у неком облику о томе изјаснити и висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност Федерика Могерини.

Навела је да је упозорила министре спољних послова држава чланица ЕУ на ситуацију која је настала након пуштања Шешеља из хашког притвора јер, како је казала, агресивна проратна реторика којом се служи штети позитивним промјенама које се догађају као посљедица европског процеса у регији.

"Потпуно је јасно да он штети европском путу, у првом реду Србије, а онда и добрим односима између Србије и њених сусједа....Према томе, очито је да би хашке институције требало да реагују и врате га у притвор", рекла је Пусић.

Она је, на конференцији за новинаре, поновила своје квалификације на рачун Шешеља, који је због болести пуштен на привремену слободу, послије скоро 12 година проведених у притвору Хашког трибунала,без пресуде.

По њеним рјечима, враћање Шешеља у притвор није питање Србије, иако је он њен проблем, него Хашког суда. "Србија има проблем, нека га реши у сарадњи с Хашким трибуналом",поручила је Пусић.

Пусић је позвала своје колеге у Србији да осуде Шешељеве иступе.

Она је оценила и да такво понашање "једне маргиналне индивидуе" не може постати централна тема једне озбиљне државе као што је Хрватска и да не види потребу да се у институцијама доноси било каква одлука за "нешто што је испод сваког нивоа",пише агенција Хина.

Министар правосуђа Орсат Миљенић данас је рекао да Влада Хрватске у оквиру својих могућности већ предузима "неке ствари у вези Шешељевог случаја", али је додао да не може да говори о детаљима.

Иначе, по доласку Шешеља у Србију из Хага, Миљенић је чак најавио да ће Хрватска условити напредовање Србије у преговорима са ЕУ новим оптужницама и суђењима за ратне злочине.

Независна саборска заступница, бивша премијерка Јадранка Косор, рекла је новинарима да припрема декларацију којом би Хрватски сабор реаговао на иступе Шешеља, односно упозорио Србију на све обавезе које има као кандидат за чланство у ЕУ. Хрватска странка права затражила је од Владе да повећа војни буџет за идућу годину.

А хрватски посланик Европског парламента Тонино Пицула за Радио Слободна Европа образложио је зашто тражи да се темом Шешељ позабави ЕП.

"ЕП је оно мјесто које мора промптно реаговати на све појаве политичке патологије. С друге стране мислим да је потребно, кад говоримо о будућем проширењу ЕУ, за сваки круг кандидата преиспитати критеријуме. Мислим да је за преостале земље, укључивши и Србију, веома важно овог тренутка прилагодити те критеријуме како би она могла лакше отклонити слабости које је удаљавају од пуног чланства", казао је Пицула.

Повод за бурне реакције у Хрватској било је саопштења СРС у коме Шешељ "српским четницима" честита "пад Вуковара" на дан који Хрватска обиљежава као Дан сјећања на вуковарске жртве у посљедњем рату.

Љајић: Не знам да ли је Шешељ избачен из Хага

Потпредсједник Владе Србије и предсједник Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је да је пуштање хашког оптуженика и лидера српских радикала Војислава Шешеља на привремену слободу - случај без преседана.

Љајић је у интервјуу ТВ мрежи Ал Џазира Балкан рекао да сматра да Шешељ неће успјети да битније покрене десницу у Србији, јер се Србија много промјенила током 12 година колико је лидер радикала био у Хагу.

Љајић, који је и министар спољне и унутрашње трговине, каже да Србија нема никакве обавезе према Шешељу осим да му не изда пасош, што до сада никада није било.

Упитан да ли се слаже да је Шешељ онда стварно избачен из Хага, Љајић каже: "Не знам да ли су га избацили, али он јесте био баласт и терет за трибунал зато што је трибунал дошао у ситуацију да 12 година нема пресуду".

Као најгоре је оцјенио то што се не зна када ће та пресуда бити донијета. Било је, подсјетио је, најављено за јули наредне године, а сада се помиње крај 2015.

"Хаг је извезао свој проблем у Београд, али не мислим да ће то произвести политичке посљедице", навео је Љајић.

На опаску да је из Загреба већ послата порука Београду, он каже да мисли да то није коректно и није у складу са односима између двије државе које треба да граде односе.

"Ти односи оптерећени су прошлосћу, пуно питања је отворено и ако сада кренемо логиком постављања неких услова то неће допринети основном циљу на који начин да побољшамо економску и привредну сарадњу", казао је.

Радикалска реторика штети и Србији, навео је Љајић и додао да се таквим вокабуларом и негативном перцепцијом скреће пажња, али да у крајњем исходу та политичка опција, која је већ два пута на изборима била испод цензуса, не може да направи ништа жначајније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.