Годишњица убиства Зорана Ђинђића

БЕОГРAД - Данас се навршава девет година од убиства Зорана Ђинђића, предсједника Владе Србије и лидера Демократске странке, на којег је 12. марта 2003. године извршен атентат испред зграде Владе Србије, преноси РТС.

У првом саопштењу послије убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова “највеће организоване групе на простору бивше Југославије”, како је означен земунски клан.

У једном од посљедњих интервјуа пред убиство, а након неуспјелог атентата 24. фебруара 2003. на аутопуту испред Београдске арене, Ђинђић је демантовао тврдње да је са такозваним “црвеним береткама”, припадницима ЈСО-а, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замјену за “неко право изнад закона”.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

Ванредно стање

Неколико часова након убиства, у земљи је проглашено ванредно стање, које је трајало до 22. априла када је укинуто на приједлог Владе Србије.

У полицијској акцији “Сабља” ухапшен је 25. марта атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО-а Звездан Јовановић звани Звеки и Змија, његови помагачи и још неколико припадника ЈСО-а, као и већина припадника земунског и других криминалних група у земљи и расвјетљена нека неразјашњена убиства из протеклих година.

У августу 2003, подигнута је оптужница против 44 особе, а учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године, недуго послије избора Војислава Коштунице за премијера, а након 14 мјесеци скривања.

Оптужени за убиство премијера Ђинђића проглашени су кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

Због организовања оружане побуне “црвених беретки” у новембру 2001. године, Тужилаштво за организовани криминал прошлог петка подигло је оптужницу против бивших припадника ЈСО-а.

Поред осталих оптужени су бивши команданти “црвених беретки” Милорад Улемек Легија и Душан Маричић, Звездан Јовановић који је убио премијера Зорана Ђинђића, рекао је тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић.

- Из доказа који су прикупљени у току истраге не може да се закључи да је у време побуне ЈСО-а 2001. године постојала идеја или план о каснијем атентату на премијера Зорана Ђинђића. Ова два догађаја повезују сами актери, јер су Улемек, Спасојевић и Јовановић у побуни Јединице и у атентату на премијера имали главне улоге - рекао је тада Радисављевић.

Први демократски премијер

Ђинђић је био први премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије.

Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.

За вријеме његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи у Србији.

Према оцјени западних дипломата, Ђинђић је допринио изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, након периода вишегодишње нестабилности.

Ђинђићева влада снажно се залагала за сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине и за вријеме те владе ухапшено је и изручено том суду неколико хашких оптуженика, међу којима и бивши предсједник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.

У обраћању посланицима у Скупштини Србије 25. јануара 2001. године, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи “демократску цивилизацију, односно да успостави основне демократске темеље” државе.

Ђинђић је проблеме Косова и југа Србије видио и прихватао као “наслеђене”, оне које је направила претходна власт која, како је оцјенио, “није умела да проблеме решава политичким средствима”.

- Препустите нама нашу шансу да пробамо на наш начин. Ми хоћемо нову политику, да другим средствима решимо проблеме које ви нисте решили. Од економије до Косова проблеми су катастрофални, али сте их ви направили. Од економије до Косова, све сами порази - рекао је тада Ђинђић обраћајући се посланицима Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке који су критиковали програм нове владе.

Желимо да покушамо да успоставимо везу између Србије и Косова, додао је, односно Албанаца и Србије и да Србија има неки утицај на Косову и да покушамо да појачамо тај утицај.

На примједбе да није патриота, он је одговарао оштро:

- За мене је патриотизам да моја деца остану да живе у мојој земљи, да говоре матерњи језик, а да не морају да иду по белом свету трбухом за крухом. Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у овом смислу велике патриоте – поручио је Ђинђић.

Ђинђић је један од оснивача Демократске странке у којој је био предсједник Извршног одбора, а од јануара 1994. до убиства предсједник ДС-а.

Био је први, послије 1945. године, некомунистички градоначелник Београда, изабран у фебруару 1997. испред коалиције “Заједно”.

На тој дужности био је седам мјесеци када је смијењен на захтјев коалиционог партнера СПО-а.

Ђинђић је био један од ветерана српске опозиције и један од најистакнутијих лидера Демократске опозиције Србије, која је поразила режим Слободана Милошевића на савезним и републичким изборима 2000. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.