Глигоров: Србија на почетку банкрота, срећан крај могућ

Београд - Истраживач угледног бечког Института за међународне економске студије Владимир Глигоров каже да је Србија већ на почетку процеса банкротства јер не може да сервисира дугове на домаћем и међународном финансијском тржишту, али да банкрот у начелу не мора да има рђав исход.

- Када се каже да се Србија налази на корак од банкротства, то значи да се она налази у ситуацији да мора да тражи финансијску помоћ Међународног монетарног фонда. Земља која тражи позајмицу и стандбај-аранжман са ММФ-ом, практично се налази у стању почетне фазе банкротства - рекао је Глигоров за Радио “Слободна Европа”.

Оцјењујући да су, због обарања кредитног рејтинга Србије, изгледи да се аранжман са ММФ-ом релативно брзо обезбиједи мали или бар нису довољно добри, Глигоров сматра да погодба са ММФ-ом никако не може да буде готова прије децембра ове или јануара идуће године.

- Наравно, ви можете у томе и да не успете. У том случају долази отпис, репрограм и тако даље... Земља може да западне у ситуацију да не може да извршава своје међународне обавезе, што је банкротство - рекао је Глигоров.

Наводећи да банкрот у начелу не мора да има неповољан исход, Глигоров напомиње да постоје механизми које је свијет успоставио за такве околности као што су ММФ, ЕУ, фискални и други механизми консолидације.

Ако се не успије са овим организацијама, додао је он, онда иде сљедећи корак - репрограм дугова, а корак иза тога је евентуални отпис одређеног дијела дуга.

Он сматра да Србија, док не направи аранжман са ММФ-ом, може своје обавезе да финансира на алтернативни начин тако да добије „нешто од банака, са којима би се директно договорила, нешто из иностранства, нешто од суверених држава кредитора, а можда и да прода неку имовину”.

- Кад је ријеч о спољном дугу, потребна је финансијска помоћ ММФ-а, када је ријеч о домаћем дугу, потребно је наћи алтернативне изворе финансирања тог дуга, дакле, алтернативне нормалном задуживању на тржишту или је потребно смањивање, односно, неиспуњавање обавеза према повериоцима - додао је он.

Једине „џабе” су, каже он, паре које би могле доћи од ЕУ, односно оне које су условљене споразумом са ММФ-ом и значе новац из такозваног Фонда за макроекономску стабилизацију или помоћ, али то нису велике паре.

Он је напоменуо да је Југославија прошла кроз банкрот 80-тих година два пута и оба пута није успјела из тога да се извуче, па се земља на крају распала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.