Gligorov: Srbija na početku bankrota, srećan kraj moguć

Beograd - Istraživač uglednog bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da je Srbija već na početku procesa bankrotstva jer ne može da servisira dugove na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, ali da bankrot u načelu ne mora da ima rđav ishod.

- Kada se kaže da se Srbija nalazi na korak od bankrotstva, to znači da se ona nalazi u situaciji da mora da traži finansijsku pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Zemlja koja traži pozajmicu i standbaj-aranžman sa MMF-om, praktično se nalazi u stanju početne faze bankrotstva - rekao je Gligorov za Radio “Slobodna Evropa”.

Ocjenjujući da su, zbog obaranja kreditnog rejtinga Srbije, izgledi da se aranžman sa MMF-om relativno brzo obezbijedi mali ili bar nisu dovoljno dobri, Gligorov smatra da pogodba sa MMF-om nikako ne može da bude gotova prije decembra ove ili januara iduće godine.

- Naravno, vi možete u tome i da ne uspete. U tom slučaju dolazi otpis, reprogram i tako dalje... Zemlja može da zapadne u situaciju da ne može da izvršava svoje međunarodne obaveze, što je bankrotstvo - rekao je Gligorov.

Navodeći da bankrot u načelu ne mora da ima nepovoljan ishod, Gligorov napominje da postoje mehanizmi koje je svijet uspostavio za takve okolnosti kao što su MMF, EU, fiskalni i drugi mehanizmi konsolidacije.

Ako se ne uspije sa ovim organizacijama, dodao je on, onda ide sljedeći korak - reprogram dugova, a korak iza toga je eventualni otpis određenog dijela duga.

On smatra da Srbija, dok ne napravi aranžman sa MMF-om, može svoje obaveze da finansira na alternativni način tako da dobije „nešto od banaka, sa kojima bi se direktno dogovorila, nešto iz inostranstva, nešto od suverenih država kreditora, a možda i da proda neku imovinu”.

- Kad je riječ o spoljnom dugu, potrebna je finansijska pomoć MMF-a, kada je riječ o domaćem dugu, potrebno je naći alternativne izvore finansiranja tog duga, dakle, alternativne normalnom zaduživanju na tržištu ili je potrebno smanjivanje, odnosno, neispunjavanje obaveza prema poveriocima - dodao je on.

Jedine „džabe” su, kaže on, pare koje bi mogle doći od EU, odnosno one koje su uslovljene sporazumom sa MMF-om i znače novac iz takozvanog Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoć, ali to nisu velike pare.

On je napomenuo da je Jugoslavija prošla kroz bankrot 80-tih godina dva puta i oba puta nije uspjela iz toga da se izvuče, pa se zemlja na kraju raspala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.