Гдје је граница између терапије и зависности: По седативе и на пијацу

БЕОГРАД - Заплијена више од милион таблета бенседина и ксалола у складишту једне курирске службе у Србији поново је отворила питање злоупотребе седатива у региону. Иако се ови лијекови издају искључиво на рецепт, подаци су алармантни: свака пета особа користи средства за смирење, док је црно тржиште доступније него икада. Стручњаци упозоравају – самоиницијативно лијечење води директно у хроничну зависност, пренио је РТС.

Србија у врху Европе по потрошњи седатива

Истраживања показују да се свака пета особа лијечи лијековима за смирење, што регију сврстава у сам врх европских земаља. Увјерење да се туга, страх и стрес могу трајно ријешити таблетама дубоко је укоријењено у народу.

Само у Нишу је прошле године продато 267.000 кутија ових лијекова, а предњаче:

• Бромазепам
• Бенседин

"Патња није болест коју увијек треба лијечити"

Психијатар Центра за заштиту менталног здравља, др Владан Радивојевић, указује на културолошки проблем. Наше васпитање је такво да патња и бол "не смију да постоје", иако су то често природна стања кроз која особа мора проћи без медикаментозне помоћи.

Др Јанко Самарџић са Института за фармакологију износи фрапантан податак: потрошња бромазепама код нас је 2,5 пута већа од европског просјека.

Алармантна статистика: Чак 10 до 15 одсто студената (популација између 20 и 25 година) редовно користи седативе.

Црно тржиште: Од апотеке до пијачне тезге

Љекари упозоравају да се до ове класе лијекова долази на недозвољене начине. Психијатар др Ивица Младеновић истиче сурову реалност – седативи су доступни чак и на пијацама.

Он наглашава да људи који посежу за овим рјешењима често немају идеју како другачије да ријеше своје животне проблеме, док др Самарџић подсјећа на строга правила:

1. Лијек се издаје искључиво на љекарски рецепт.
2. Љекар одређује минималну ефективну дозу.
3. Самоиницијативно узимање или повећање дозе је строго забрањено.

 

Да ли су електронски рецепти рјешење?

Док су рецепти из државних установа дигитализовани и лако провјерљиви, проблем представљају папирни извјештаји из приватних клиника. Фармацеути често нису у могућности да утврде да ли је документ фалсификован.

Соња Стоиљковић из Фармацеутске коморе рјешење види у потпуној дигитализацији:

"Неопходно је повезивање државног и приватног здравства у један велики електронски систем. Када рецепт иде директно од љекара у систем, дилеме и злоупотребе више не постоје."

 

Пут од 0,25 милиграма до тешке депресије

Зависност се може развити невјероватном брзином – често за свега четири до шест седмица. Др Младеновић упозорава да су најопаснији ксанакс (ксалол) и лоразепам.

• Брзо дјеловање – брза замка: Ксалол рјешава проблем за 10 минута, због чега га пацијенти некритички обожавају.
• Толеранција: Почиње се са минималном дозом од 0,25 милиграма, а већ након три седмице пацијенти неријетко заврше на 5 или 10 милиграма.
• Посљедице: Вишегодишња злоупотреба води ка хроничној депресији и озбиљном тровању организма.

Произвођачи су дужни да на кутији јасно истакну знак за опрез (троугао), јер ови лијекови значајно утичу на моторику и способност управљања возилима.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.