ЕУ забринута због медијских закона

Београд - ЕУ је забинута због спорог доношења медијских закона и позива на убрзање тог процеса, каже шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони.

Он додаје да би се свако даље одлагање негативно одразило на медије.

На конференција “Медији између транзиције и европских реформи”, Бјанкони је рекао и да ЕУ охрабрује власти да наставе без одлагања са повлачењем из власништва у медијима и да сматра да је претплата модел који треба задржати за финансирање јавних сервиса.

На скупу који су организовали Центар за спољну политику и Француски институт, Бјанкони је критиковао праксу “цурења информација из полиције, правосуђа и државних установа у поједине медије”.

- Овом приликом морам да нагласим да смо помало забирнути због спорости у процесу доношења закона, рекао је он на скупу на коме су учествовали министар културе и информисања Србије Братислав Петковић, амбасадор Француске Франсоа-Гзавије Денио, представници медија, медијских удружења и међународних организација.

Бјанкони је рекао да је било планирано да се нацрт закона о јавном информисању нађе пред владом у јуну, што, како је навео, сада вјероватно неће бити могуће, а у парламенту у септембру.

Он је додао да је то у односу на рокове из акционог плана за Медијску стратегију кашњење од готово годину дана не рачунујући и девет мјесеци колико је процес био у застоју због одржавања избора и формирања владе.

- Наша је жеља да се овај процес убрза колико је то могуће пошто медијска ситуација није нимало ружичаста ни у финансијском ни у професионалном погледу, рекао је он

Бјанкони је рекао да је медијска сцена у Србији тешко погођена економском кризом и да би свако даље одлагање реформи утицало негативно на медије и запослене у медијима.

Он је као једно од питања на чијем рјешавању Европска унија инситира у медијској сфери, навео власничку трансформацију медија, односно повлачење државе из власништа у медијима.

Према његовим ријечима, у те медије се годишње слије око 20 милиона евра из разних буџета, а такве субвенције битно нарушавају принципе конкуренције, док медије доводе у завистан положај од извршне власти.

- Наше очекивање је да ће нови медијски закони уредити ову област и створити једнаке услове за све. Због тога је ЕУ снажно подржала опредјељење државе да се повуче из власништва у медијима и ми је охрабријемо да без одлагања настави у том правцу, рекао је он.

Како је истакао, прелазак на пројектно финансирање од јануара 2014, провођење јавних и транспарентних конкурса доступних медијима под истим условимама и престанак буџетског субвенционисања су од изузетне важности за увођење реда на медијској сцени.

Он је рекао да и Делегација ЕУ у Србији с пажњом прати дискусију о јавним сервисима, односно о моделима њиховог финасирања и истакао да су независност и објективност јавних сервиса међу најважнијим приниципима у земљама ЕУ.

- Имајући у виду искуства појединих земља који су са система претплате прешле на директно буџетско финансирање, наша препорука је да се не опредјељује за тај модел, рекао је он.

Бјанкони је рекао да такав модел може да доведе до смањења независности јавних серивса, јачања политичких утицаја на уређивачку политику и финансијске зависности и несигурности с обзиром на буџетски дефицит.

Умјесто тога, треба унаприједити и осавременити систем претплате и учинити га ефикаснијим, рекао је Бјанкони и додао да је претплату могуће допуњавати буџетским средствима само у ограничнеом периоду док се не успостави стабилан и ефикасан систем наплате претплате.

Истакао је и да грађани морају постати свјесни да плаћањем прептлате утичу на слободу јавног серивса.

Бјанкони је критиковао “цурење информација из полиције, праосуђа и државних установа уопште у поједине медије”, наводећи да се неријетко у медијима појављују и стенограми са саслушања особа осумњичених за нека кривична дјела или које су само под истрагом.

- Оваква пракса, а имамо утисак да је у питању нешто много озбиљније од истраживачког рада новинара, битно нарушава кредибилитет судства и истразних органа, рекао је он.

Таквом праксом, упозорио је, нарушавају се и људска права и претпоставка невиности, а то је и вид притиска на судство и незаивсност истражног процеса.

У неким случајевима нарушава се и приватност и повјерљивост личних података који у медије ситжу из државне установе која је заужена да штити њихову повјерљивост, додао је Бјанкони.

- Овакве медијске игре налазе се на граници кривичног дјела и не постоји интерес јавности који би тако нешто оправдао, рекао је он.

Бјанкони је указао и на праксу коришћења власништва у медијима за инструментализацију, односно злоупотребу медија за промоцију личних интереса и обрачуне са противницима.

- Све то говори у прилог томе да у Србији има простора за рефрме, да се морају увести чвршћи стандари у рад државних органа који не смију бити злоупотријебљени за стицање политичких поена и дискредитацију противника, рекао је он.

Бјанкони је рекао и да има много простора за реаговање регулаторних и саморегулаторних тијела, новинарских удружења и јавности уопште на непримјерен медијски садржај.

Он је рекао да се придружује недавном апелу заштитника грађана Саше Јанковића који је упозорио да се захукталом таблоидизацијом медијског простора крше људска права, урушава владавина права, девалвира борбу против корупције и умањује повјерење у институције.

Бјанкони је истакао да је медијска реформа “високо на европској агенда ЕУ у Србији” и подсјетио да је ЕУ издвојила и знатна средства за провођење медијске стратегије и закона који у тој области треба да се усвоје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.