EU zabrinuta zbog medijskih zakona

Beograd - EU je zabinuta zbog sporog donošenja medijskih zakona i poziva na ubrzanje tog procesa, kaže šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni.

On dodaje da bi se svako dalje odlaganje negativno odrazilo na medije.

Na konferencija “Mediji između tranzicije i evropskih reformi”, Bjankoni je rekao i da EU ohrabruje vlasti da nastave bez odlaganja sa povlačenjem iz vlasništva u medijima i da smatra da je pretplata model koji treba zadržati za finansiranje javnih servisa.

Na skupu koji su organizovali Centar za spoljnu politiku i Francuski institut, Bjankoni je kritikovao praksu “curenja informacija iz policije, pravosuđa i državnih ustanova u pojedine medije”.

- Ovom prilikom moram da naglasim da smo pomalo zabirnuti zbog sporosti u procesu donošenja zakona, rekao je on na skupu na kome su učestvovali ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković, ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio, predstavnici medija, medijskih udruženja i međunarodnih organizacija.

Bjankoni je rekao da je bilo planirano da se nacrt zakona o javnom informisanju nađe pred vladom u junu, što, kako je naveo, sada vjerovatno neće biti moguće, a u parlamentu u septembru.

On je dodao da je to u odnosu na rokove iz akcionog plana za Medijsku strategiju kašnjenje od gotovo godinu dana ne računujući i devet mjeseci koliko je proces bio u zastoju zbog održavanja izbora i formiranja vlade.

- Naša je želja da se ovaj proces ubrza koliko je to moguće pošto medijska situacija nije nimalo ružičasta ni u finansijskom ni u profesionalnom pogledu, rekao je on

Bjankoni je rekao da je medijska scena u Srbiji teško pogođena ekonomskom krizom i da bi svako dalje odlaganje reformi uticalo negativno na medije i zaposlene u medijima.

On je kao jedno od pitanja na čijem rješavanju Evropska unija insitira u medijskoj sferi, naveo vlasničku transformaciju medija, odnosno povlačenje države iz vlasništa u medijima.

Prema njegovim riječima, u te medije se godišnje slije oko 20 miliona evra iz raznih budžeta, a takve subvencije bitno narušavaju principe konkurencije, dok medije dovode u zavistan položaj od izvršne vlasti.

- Naše očekivanje je da će novi medijski zakoni urediti ovu oblast i stvoriti jednake uslove za sve. Zbog toga je EU snažno podržala opredjeljenje države da se povuče iz vlasništva u medijima i mi je ohrabrijemo da bez odlaganja nastavi u tom pravcu, rekao je on.

Kako je istakao, prelazak na projektno finansiranje od januara 2014, provođenje javnih i transparentnih konkursa dostupnih medijima pod istim uslovimama i prestanak budžetskog subvencionisanja su od izuzetne važnosti za uvođenje reda na medijskoj sceni.

On je rekao da i Delegacija EU u Srbiji s pažnjom prati diskusiju o javnim servisima, odnosno o modelima njihovog finasiranja i istakao da su nezavisnost i objektivnost javnih servisa među najvažnijim prinicipima u zemljama EU.

- Imajući u vidu iskustva pojedinih zemlja koji su sa sistema pretplate prešle na direktno budžetsko finansiranje, naša preporuka je da se ne opredjeljuje za taj model, rekao je on.

Bjankoni je rekao da takav model može da dovede do smanjenja nezavisnosti javnih serivsa, jačanja političkih uticaja na uređivačku politiku i finansijske zavisnosti i nesigurnosti s obzirom na budžetski deficit.

Umjesto toga, treba unaprijediti i osavremeniti sistem pretplate i učiniti ga efikasnijim, rekao je Bjankoni i dodao da je pretplatu moguće dopunjavati budžetskim sredstvima samo u ograničneom periodu dok se ne uspostavi stabilan i efikasan sistem naplate pretplate.

Istakao je i da građani moraju postati svjesni da plaćanjem preptlate utiču na slobodu javnog serivsa.

Bjankoni je kritikovao “curenje informacija iz policije, praosuđa i državnih ustanova uopšte u pojedine medije”, navodeći da se nerijetko u medijima pojavljuju i stenogrami sa saslušanja osoba osumnjičenih za neka krivična djela ili koje su samo pod istragom.

- Ovakva praksa, a imamo utisak da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije od istraživačkog rada novinara, bitno narušava kredibilitet sudstva i istraznih organa, rekao je on.

Takvom praksom, upozorio je, narušavaju se i ljudska prava i pretpostavka nevinosti, a to je i vid pritiska na sudstvo i nezaivsnost istražnog procesa.

U nekim slučajevima narušava se i privatnost i povjerljivost ličnih podataka koji u medije sitžu iz državne ustanove koja je zaužena da štiti njihovu povjerljivost, dodao je Bjankoni.

- Ovakve medijske igre nalaze se na granici krivičnog djela i ne postoji interes javnosti koji bi tako nešto opravdao, rekao je on.

Bjankoni je ukazao i na praksu korišćenja vlasništva u medijima za instrumentalizaciju, odnosno zloupotrebu medija za promociju ličnih interesa i obračune sa protivnicima.

- Sve to govori u prilog tome da u Srbiji ima prostora za refrme, da se moraju uvesti čvršći standari u rad državnih organa koji ne smiju biti zloupotrijebljeni za sticanje političkih poena i diskreditaciju protivnika, rekao je on.

Bjankoni je rekao i da ima mnogo prostora za reagovanje regulatornih i samoregulatornih tijela, novinarskih udruženja i javnosti uopšte na neprimjeren medijski sadržaj.

On je rekao da se pridružuje nedavnom apelu zaštitnika građana Saše Jankovića koji je upozorio da se zahuktalom tabloidizacijom medijskog prostora krše ljudska prava, urušava vladavina prava, devalvira borbu protiv korupcije i umanjuje povjerenje u institucije.

Bjankoni je istakao da je medijska reforma “visoko na evropskoj agenda EU u Srbiji” i podsjetio da je EU izdvojila i znatna sredstva za provođenje medijske strategije i zakona koji u toj oblasti treba da se usvoje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.