DW: Хрватски балвани на српском друму

Дојче веле
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: DW: Хрватски балвани на српском друму

Бон - Одлука званичног Загреба да блокира отварање поглавље 23 у преговорима о чланству Србије у Европској унији није прошла незапажено у њемачким медијима.

Од најмоћније државе у Европи очекује се да изврши утицај на хрватски политички врх и омогући наставак преговора Европске уније и Србије, као што је учињено, бар према ријечима премијера Србије Александра Вучића, у "трговинском рату", који је потресао регион прошле године.

Дојче веле преноси писања листова на њемачком језику, који су се бавили цјелокупним проблемом на релацији Београд – Загреб, укључујући и обиљежавање 75. годишњице логора Јасеновац и пресуду лидеру СРС Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу.

"Не слути на добро за интеграцију Западног Балкана у ЕУ: Београд и даље мора да чека на зелено свјетло како би почео приступне преговоре са ЕУ. На столу су поглавља 23 и 24, која тематизују владавину права и људска права. Док Европска комисија и друге чланице заговарају почетак преговора, Загреб је у петак блокирао разговоре", пише угледни швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг.

Из Загреба, пише швајцарски дневник, кажу да не желе да постављају Србији Балване на пут већ да јој помогну при испуњавању стандарда.

"Хрватски кочничарски маневар уклапа се у рђаву регионалну традицију. Годинама чланица ЕУ Грчка блокира приближавање Македоније Унији како би је приморала на промјену свог уставног имена. И сама Хрватска је током приступног процеса била жртва комшијске Словеније. Љубљана је изнудама покушала да у своју корист ријеши гранични конфликт у Јадранском мору, тако што је торпедовала преговоре ЕУ са Хрватском. Очигледно је Загреб из овог конфликта извукао погрешне закључке – упркос упозорењу Европске комисије да се билатерална питања рјешавају у разговорима двије стране, а не тољагом блокаде приступних преговора", пише циришки лист.

Даље се наводи да је климу између Хрватске и Србије погоршало и то што је у Загребу за министра културе постављен Златко Хасанбеговић који је „раније показивао симпатије за фашистичку хрватску усташку државу". Лист пише да су недавно стога представници јеврејске заједнице отказали учешће на комеморацији у Јасеновцу, који остаје предмет расправе Загреба и Београда.

"Број убијених у Јасеновцу је стара јабука раздора међу хрватским и српским националистима, који у перверзној игри покушавају да надгласају другу страну у томе ко је био већа жртва", додаје се.

О Јасеновцу пише и берлински марксистички лист Јунге велт. Повод је 75 година проглашења НДХ као и спорни документарни филм Јакова Седлара "Јасеновац – истина" који је приказан у Сплиту.

"Логор смрти за Србе, Роме и Јевреје – како колпортира урадак Јакова Седллара – био је тек радни и концентрациони логор. Осим тога, тврди се да је број жртава износио највише упола од званичне бројке од 80.000. Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић је на крају пројекције рекао да филм расвејтљава једну табу тему и да је зато примјерен и за наставни програм. Баш као бивши предсједник Фрањо Туђман, и данас се изнова високорангирани политичари Републике Хрватске стављају на страну хрватских фашиста и њиховог вође Анте Павелића", пише Јунге велт.

Угледни минхенски Зидојче цајтунг бави се најавом хашког тужилаштва да ће поднијети жалбу на ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу. Већина правних стручњака, пише Зидојче, сматра да је пресуда скандалозна.

"До сада је Трибунал полазио од тога да је у распадајућој Југославији постојао удружени злочиначки подухват српских актера да се заснује Велика Србија и да се са тим циљем протјерају друге етничке групе попут Хрвата и Бошњака. Двојица судија у процесу против Шешеља сада су рекла да се тако нешто не може у довољној мјери доказати. 'То је безмало фронтални напад на досадашњи рад Трибунала', рекао је келнски професор за међународно право Клаус Крес. 'Постоји огромни јаз у судском вијећу и вјероватно у цијелом Суду.'"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.