Два писма - један идентитет

БЕОГРAД - Свих ових година његовог постојања, опсједања, бомбардовања и Милошевићеве страховладе, широке улице Београда никада нису биле тако украшене симболима западног капитализма. На џамбо-плакатима се шепуре логотипи "кока-коле" и "Мекдоналдса", а млади Срби не жале паре да би набавили оригинале западних "брендова" као што су "дизел" или "најк", пише "Цхристиан Сциенце Монитор".

Aли, најпримјетнији знак западњачке "окупације" су - слова: на сваком кораку латинична абецеда потискује ћириличну азбуку, тај симбол српског идентитета по коме се разликују од својих сусједа Хрвата.

Aнглосаксонска култура је у освајачком походу на цијели свијет, и пријети да покори многе мале културе и језике. Међутим, у нарочитој опасности је управо српска ћирилица, јер латинично писмо прилагођено српском језику све више преузима примат.

Латиница данас суверено влада београдским улицама. Изузетак су службени документи и постери недавно завршене предизборне кампање, који су готово сви на ћирилици. Aли, већина, новина, часописа, "билборда" и јеловника су исписани - латиницом.

- То је цијена глобализације - каже професор теорије културе и комуникације на Београдском универзитету Зорица Томић, показујући на оближње натписе.

Већина Срба каже да једнако добро познају и пишу оба писма - многи наглашавају да и не примјећују разлику. Aли, мало-помало, ћирилица све више излази из свакодневне употребе, а латиница постаје писмо избора, нарочито међу урбаном популацијом.

Интернет кафе "Сајбершарк" прави је доказ ове тврдње. Десетак младих људи сједи погрбљено испред монитора, и сурфа интернет страницама исписаним енглеским језиком и на латиници, као што су "Фацебоок", "МyСпаце" и "Скyпе". Огромни постер на зиду рекламира игру "Гуилд Њарс". Дакле, не само да латиница води игру, већ с њом долази и све већа присутност енглеског језика.

A Сања Терић, која предаје српски језик и књижевност у петом и шестом разреду основне школе, тврди да се не треба плашити нестанка ћирилице.

Као и многи Срби, поносна је на српско лингвистичко насљеђе, а употребу различитих писама види тек као успјешно прилагођавање савременим токовима.

- Употребу оба писма сматрамо предношћу, али када је ријеч о националном идентитету, ћирилица је неодвојиви дио нашег насљеђа - каже Сања Терић, показујући дијаграм у једном уџбенику који показује развој славенских језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.