Дража стријељан два дана послије пресуде

Београд - Подносиоци захтјева за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића представили су Првом основном суду доказе да је он стријељан 17. јула 1946., преноси Танјуг.

То значи да је стријељан два дана након што је осуђен на смрт.

Први основни суд у октобру 2012. прогласио је мртвим Михаиловића, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године.

Одлучујући међутим о жалби Виши суд у Београду вратио је у марту тај случај на допуну поступка.

На данашњем новом рочишту поводом утврђивања датума смрти, подносиоци захтјева за рехабилитацију предочили су суду одлуке највиших органа тадашње власти ФНРЈ које упућују на то да је командант Југословенске краљевске војске у отаџбини стрељан 17. јула, односно којима се налаже извршење судске пресуде.

Суд је такође поновио свој захтјев Историјском и Војном архиву да му, уколико посједују, доставе доказе у вези са чињеницама важним за утврђивање смрти Михаиловића.

Ново рочиште, до кад се очекују одговори архива, заказано је за 3. јул.

Суд својом првом одлуком није ни утврдио чињеницу смрти стрељањем, већ је Михаиловића прогласио мртвим као нестало лице (прогласио га је мртвим по другој одредби Закона о ванпарничном поступку) и за датум смрти опредијелио 31. јул 1946.

Државна комисија за тајне гробнице је раније утврдила да је Михајловић два дана по доношењу пресуде којом је осуђен на смрт 15. јула 1946, односно да је 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ “број један” на Ади Циганлији.

Рјешење о утврђивању датума смрти је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе гдје је и кад погубљен и сахрањен.

Када то рјешење постане правоснажно чињеница смрти ће бити уписана и у матичну књигу умрлих.

Процес за рехабилитацију Михаиловића пред Вишим судом у Београду је прекинут 22. фебруара јер се чека правоснажно рјешење о утврђивању датума смрти.

Током поступка за рехабилитацију, који траје скоро двије године пред Вишим судом у Београду, ни предлагачи рехабилитације нити суд нису успјели да прибаве доказ о Михаиловићевој смрти од Безбједносно информативне агенције, Историјског архива и матичара општине Ивањица у којој је Михаиловић рођен.

Једини траг о Михајловићевој смрти, који су суду доставили предлагачи, био је извјештај листа “Борба” који је 18. јула 1946. објавио да је над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем дан раније.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтјевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтјева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видио свог адвоката до почетка суђења.

Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.