Доживотни затвор за убиство затвореника у „Падинској скели“

Апелациони суд у Београду преиначио је првостепену пресуду и Далибора Петровића правоснажно осудио на казну доживотног затвора због убиства Стамимира Брјаковића у КПЗ „Падинска скела“ у фебруару 2024. године.

Истом пресудом Саша Станковић и Срећко Стефановић осуђени су на казне затвора од по 20 година, објављено је на сајту тог суда.

Другостепени суд је одбио жалбе окривљених и њихових бранилаца, док је усвојио жалбу Вишег јавног тужилаштва и преиначио првостепену пресуду којом је Стефановић био осуђен на казну затвора од 19 година, а Станковић и Петровић на казне затвора од по 18 година.

Ова пресуда је 13. правоснажно изречена казна доживотног затвора у Србији од 2019. године, када је поново уведена.

Апелациони суд у Београду сматра да је првостепени суд приликом доношења одлуке о казни пропустио да да адекватан значај отежавајућим околностима на страни окривљених, односно да су дјело чинили у дужем временском периоду према лицу које је имало 74 године, те да су радње предузели у казнено-поправној установи, гдје оштећени није могао својевољно да напусти установу.

Имајући у виду старосну доб Стефановића и Станковића, који су имали по 20 година, другостепени суд их је осудио на казне затвора у трајању од по 20 година, налазећи да ће се на овај начин у потпуности остварити сврха кажњавања.

У односу на Петровића, који је у тренутку злочина имао 22 године, Апелациони суд је посебно имао у виду његову улогу у кривичном дјелу, бројност повреда које је заједно са другим окривљенима нанио оштећеном, пријетње које му је упутио, бруталност, као и чињеницу да је био најагресивнији и најбезобзирнији приликом наношења повреда оштећеном, да је дјело учинио из обијести без икаквог повода од стране жртве, да је испољио равнодушност, да је наставио са радњама и након што је оштећени враћен од љекара, те да је био иницијатор предузимања радњи.

Оптужницом им се на терет стављало да су, док су се налазили на издржавању казне затвора због учињених прекршаја, у соби број 14, у којој су заједно боравили са оштећеним и са још двије особе, свакодневно психички, физички и сексуално злостављали Брајковића, након што му је нестало новца којим им је у затворској кантини куповао храну, кафу и цигарете.

Свакодневно су га, како се наводи, шамарали, тукли ногама и рукама у предјелу главе и тијела, тако што су га Стефановић и Станковић држали испод руке и шутирали га кољенима у ребра и по ногама у предјелу бутина, док га је истовремено Петровић ударао песницама по глави и у предјелу груди, те га шутирао кољенима.

Станковић и Петровић су Брајковића такође сексуално злостављали на различите начине, тјерали га да пије мокраћу из шоље за кафу, тукли мокрим пешкирима, док му је Стефановић пешкиром извлачио језик из уста како би га онемогућио да се пожали командирима на злостављање и понижавање које трпи.

Усљед повреда које је задобио, оштећени није могао да хода нити да говори, због чега је био на љекарским прегледима 1. и 3. фебруара 2024. године, којом приликом, како се сумња, из страха није пријавио злостављање и наношење повреда које трпи.

Сутрадан, 4. фебруара, усљед задобијених повреда здравствено стање С. Б. знатно се погоршало, па је премјештен у собу број 12, у којој је усљед задобијених повреда, губитка веће количине крви и поремећаја дисања и циркулације због обостраних прелома ребара и грудне кости и насталих компликација, преминуо око 22.30 часова.

Поред овог предмета, пред судом је недавно окончан још један поступак у вези са тим убиством против петоро запослених у Казнено-поправном заводу „Падинска скела“ због сумње да су извршили кривично дјело несавјестан рад у служби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.