Студенти најављују велике промјене у енергетском сектору Србије

БЕОГРАД - Студентска листа у Србији представила је план за реформу енергетског сектора који предвиђа останак Електропривреде Србије у државном власништву, смјену руководства енергетских предузећа, већа улагања у производњу електричне енергије и диверзификацију извора снабдијевања гасом.

Према њиховим подацима, 70 одсто електричне енергије у Србији производи се у термоелектранама. Гас долази из Русије и, у нешто мањим количинама, Азербејџана, а на основу дугорочних уговора.

Као негативне аспекте досадашњег управљања енергетским системом, Студентска листа наводи непрофесионално и партократско управљање, што је, како кажу, довело до мањка стручног кадра.

„Електропривреда Србије је разорена и захтијева системска улагања. Енергетика остаје у државним рукама, а управљање преузимају стручњаци“, подвлачи одмах на почетку Студентска листа.

Такође, најављују забрану цијевних мини-хидроелектрана, а наводе да ће термоелектране остати окосница енергетског система Србије, међутим, уз велику стратегију декарбонизације.

Најављују олакшице за грађане који желе да производе сопствену електричну енергију.

„Истовремено ћемо обезбиједити снабдијевање гасом из више праваца, како Србија не би била превише зависна од једног геополитичког субјекта“, најављује Студентска листа.

ЕПС остаје државни

Све капиталне енергетске инвестиције биће у већинском власништву Републике Србије, најављује Студентска листа.

„ЕПС, као носилац развоја и кључни чинилац енергетске сигурности, остаје у државном власништву, а сви хидроенергетски пројекти биће у власништву Републике Србије“, пише у Студентском плану.

Што се управљања ЕПС-ом тиче, планирају довођење стручног кадра, одговорну и транспарентну управу, системско пословање и капитализацију предузећа.

„Све потписане уговоре и пројекте у области енергетике, укључујући и планирана будућа улагања, преиспитаћемо у поступку ревизије уговора и капиталних пројеката из дијелова Привреда и финансије и Инфраструктура“, најављује Студентски план.

Као циљ преиспитивања виде утврђивање онога што је уговорено и урађено, по којој цијени, као и шта вриједи наставити. Даље планирање и финансирање, како кажу, зависи од онога што ова ревизија утврди.

Руковођење енергетским предузећима

Најављују ново руководство у енергетским предузећима која ће запошљавати по стручности и чистој прошлости, „а не по партијској припадности“. Нове управе најављују и у „Србијагасу“ и „Гас инфраструктурама“.

„Реформисаћемо Савјет Агенције за енергетику тако да га чине стручњаци из сектора, као и консултанти са института и високошколских установа. Савјет ће доносити закључке од значаја за развој енергетског система, израђивати техно-економске анализе пројеката и надзирати њихово спровођење“, пише у Студентском плану.

Термоелектране и хидроелектране

Како најављују, строги ће бити у забрани свих постојећих и будућих пројеката мини-хидроелектрана „који ријечна корита стављају у цијеви“. Свим мини-хидроелектранама које угрожавају екосистем укинуће статус повлашћеног произвођача електричне енергије. Тај статус задржаће само постројења која не угрожавају ријеке.

Студентска листа препознаје термоелектране као окосницу енергетског система и планира да тако остане „до даљег“.

„Досљедно ћемо спроводити мјере предвиђене Националним планом за смањење емисија (НЕРП), Програмом заштите ваздуха, Интегрисаним националним енергетским и климатским планом (ИНЕКП) и национално утврђеним доприносом (НДЦ), уз њихово континуирано унапређивање. Израдићемо Стратегију декарбонизације са постепеним циљевима усклађеним са постојећим актима и дугорочним опредјељењем ка потпуној декарбонизацији“, најављује Студентски план.

Не искључују могућност да се поједина постројења, уколико тако буду рекле студије, пренамијене или конзервирају уз могућност поновне употребе.

Као фокус из области хидроенергетике истичу хидроелектрану „Ђердап 2“, а најављују и изградњу нових.

„Најприје ће се разматрати нова велика постројења и погранични пројекти ради унапређења међународне сарадње, затим акумулациона језера и реверзибилне хидроелектране, које омогућавају производњу у периодима повећане потрошње или високих цијена електричне енергије, а потом каскадне и прибранске хидроелектране отвореног типа, са најмањим утицајем на животну средину“, најављује се у Студентском плану.

Ипак, додају да се планом неће унапријед одређивати конкретне ријеке и локације, јер, како кажу, имају у виду да свака велика хидроелектрана и акумулација значајно мијењају простор и живот заједнице у којој се граде.

Грађани као произвођачи

Грађане или предузећа као произвођаче, односно оне који сопственим соларним панелима производе енергију за своје потребе, а вишак предају у мрежу, Студентска листа планира да уведе у законске оквире.

Како кажу, желе да им олакшају процедуре, а као водич користиће досадашње европске праксе.

„Додатна улагања у обновљиве изворе енергије усмјерићемо у три правца, кроз ЕПС, кроз локалну производњу по моделу произвођач-потрошач и кроз енергетске заједнице које закон већ препознаје“, најављују из Студентске листе.

Што се тиче пројеката обновљивих извора енергије, планирају квалитетније просторно планирање, али уз укључивање јавности.

Такође, планирају да дају предност соларним електранама на крововима стамбених и пословних зграда у односу на изградњу на зеленим површинама и обрадивом земљишту.

„То подразумијева и строжу процјену утицаја пројеката соларних паркова на земљишту, како би се обезбиједило да њихов развој не угрожава природне ресурсе и пољопривредну производњу“, наводи  Студентска листа.

Гријање и енергетска ефикасност

Како наводе, улагања у енергетику морају бити велика, али дају резултате на средњи и дужи рок.

„Инсистираћемо на унапређењу термичких омотача старих зграда до прописаних стандарда, ради што ефикасније употребе топлотне енергије. Гријање ће се наплаћивати према стварно потрошеној топлотној енергији, помоћу калориметара, умјесто према површини стана“, наводи се у Студентском плану, у којем се тврди да ће ове мјере допринијети прилагођавању рачуна стварној потрошњи.

У кратком року очекују увођење нових мјера за смањење губитака у топланама и магистралним топловодима, а планирају и прелазак са чврстих горива у електранама на геотермалну енергију, попут топлотних пумпи, плитких бушотина и биометана.

„Основаћемо самосталну институцију за енергетску ефикасност задужену за спровођење националних програма санације јавних, вишепородичних и породичних зграда, као и за пружање подршке домаћинствима, привреди и локалним самоуправама. У оквиру рада ове институције досљедно ћемо примјењивати и систем енергетског менаџмента“, новина је из Студентског плана.

Иако још није озваничено као одлука, њихов план не искључује могућност увођења револвинг фонда, у којем би се враћена средства поново улагала у нове пројекте санације.

Што се енергетских пасоша тиче, првенствено ће се утврдити рок за њихову пуну примјену. Како појашњавају, циљ је потпун прелазак са система гријања на лож-уље и мазут на одрживија рјешења.

Гас и нафта

Изградњу нових складишта и интерконекција истичу као приоритет, а најављују и завршетак изградње интерконекције са Сјеверном Македонијом, што би требало да споји српску гасну инфраструктуру са грчком и гасним коридором који води до ЛНГ терминала у Александруполису.

„Размотрићемо и могућност убрзања изградње и повећања капацитета интерконекције са Румунијом, као и изградње складишта гаса у Банату, у Српском Итебеју“, пише у Студентском плану.

Што се нафте тиче, експлоатација из домаћих извора ће се наставити, али уз наплату накнада без повлашћеног положаја за компаније које је експлоатишу.

„Наставак рада постојећих рафинерија остаје наше стратешко и императивно опредјељење, уз досљедну примјену стандарда заштите животне средине, редован мониторинг њиховог утицаја и стабилно снабдијевање горивом грађана, привреде и јавних институција“, пише у Студентском плану.

Лица енергетике

Укупно је 12 особа са биографијом која укључује знање и искуство из области енергетике на Студентској листи.

Под редним бројем 15, Слободан Вукосавић, који је редовни професор Електротехничког факултета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, стручњак је за електроенергетику. Шеф је Одсјека за енергетику, а предсједава и одбором САНУ за енергетику.

Ванредни професор Факултета техничких наука у пензији Душан Ђурђевић налази се на 36. мјесту. Ужа област истраживања му је електромагнетика, фотоника и соларна енергетика.

На 220. мјесту, са вишедеценијским искуством у процесном и енергетском инжењерству, налази се Србислав Генић, редовни професор Машинског факултета у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.