До Шенгена четири путића

БЕОГРAД - Пут до укидања "шенгенских виза" за грађане Србије води преко испуњења услова дефинисаних у четири области, и преко примјене постојећих споразума о визним олакшицама и о реадмисији, стоји у "мапи пута" за либерализацију визног режима, коју ће потпредсједник Европске комисије Жак Баро 7. маја у Београду представити српским званичницима.

У том документу, у који је Танјуг имао увид, дефинишу се конкретне мјере које Србија мора да усвоји да би српски држављани били ослобођени визног режима за улазак у земље Уније.

Коначна верзија тог документа усаглашена је ове седмице на састанку Комитета за западни Балкан Савјета ЕУ.

Уколико Београд прихвати понуђену платформу, разговори о визној либерализацији би могли да почну одмах, а циљ је да сви услови буду испуњени током 2009. године.

Мјере укидања виза би ступиле на снагу у случају да Савјет ЕУ квалификованом већином гласова држава чланица одобри приједлог о визној либерализацији, који би Европска комисија изнијела по испуњењу свих критеријума предвиђених у "мапи пута".

У одсуству Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, извјештавање о напретку процеса ће бити обезбијеђено постојећим оквиром "појачаног сталног дијалога" између Београда и Брисела.

У оквиру "мапе пута", прва група питања односи се на "безбједност докумената" - пасоша и личних карата.

У том погледу, Србија би требало да почне да издаје биометријске пасоше који су у складу са стандардима Европске комисије и Међународне организације за цивилно ваздухопловство, и који укључују биометријске податке за фотографије и отиске прстију.

У другој области "мапе пута" за либерализацију визног режима налазе се питања илегалне имиграције и реадмисије.

По питању управљања границом, неопходно је усвајање закона о њиховом преласку и о граничној управи, и спровођење низа буџетских и административних мјера који би омогућили ефикасно технолошко опремање граница.

Трећа група питања посвећена је јавном реду и безбједности.

У погледу спречавања и борбе против организованог криминала и корупције, захтијева се примјена стратегије и усвајање и примјена акционог плана с тим циљем.

Такође је неопходна примјена стратегија за борбу против трговине људима, усвајање националне стратегије за спречавање и борбу против прања новца и финансирања тероризма, усвајање закона о спречавању финансирања тероризма, доношење закона о конфисковању имовине криминалаца и усвајање и припрема националне стратегије за борбу против дроге.

Србија би требало и да примијени законе о спречавању корупције оснивањем независне агенције за борбу против корупције.

Српско правосуђе и полиција би такође морало да ојачају сарадњу са земљама региона и ЕУ у области борбе против криминала.

Четврта област, названа "Спољни послови", предвиђа гаранције за слободу кретања свих грађана Србије, издавање путних и личних докумената свим држављанима, без икакве дискриминације према мањинским групама, расељеним лицима и избјеглицама.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.