До краја године приватизација Комерцијалне банке

Агенције
До краја године приватизација Комерцијалне банке

Београд - Када је договорен, нови аранжман Србије и ММФ-а готово да је звучао као "љетња шема". Потписан у јулу 2018, испреговаран као савјетодавни, прије Србије у овакав однос са Фондом ушли су још само Сејшели.

Годину дана касније, јасно је - са ММФ-ом нема "везе без обавезе".

- Нема, али то смо знали унапред - оцјењује Иван Николић, сарадник Економског института у Београду.

Саша Ранђеловић, ванредни професор Економског факултета, упозорава да би "евентуално непоштовање споразума послало негативан сигнал међународним финансијским тржиштима и инвеститорима у погледу кредибилитета економске политике у Србији, што би могло да има негативне финансијске последице по услове задуживања земље".

А најновији списак обавеза које ће Србија морати да испуни до краја године исписан је на 117 страница и јавно је доступан на сајту Фонда. Тако Србија до децембра мора да приватизује Комерцијалну банку. Тендер је већ расписан. Према незваничним информацијама, рок за достављање необавезујућих понуда истиче сљедеће седмице. А ко је заинтересован за Комерцијалну банку, сазнаће се 10. септембра, за када је заказано отварање необавезујућих понуда.

Касни се са тендером за "Петрохемију", али и за "Ласту", која ће такође морати да се приватизује. И компанија "Тоза Марковић", која је у власништву "Србијагаса", биће на распродаји.

- У неким сегментима су констатовани одређени помаци у погледу приватизације или реструктурирања, а то су "РТБ Бор", "Железара", "Галеника"... Али постоји и даље релативно значајан портфолио предузећа која можда тренутно нису толико проблематична, али која у случају неког значајнијег поремећаја или стреса могу поново да представљају извор нестабилности, или финансијски ризик по буџет - сматра Ранђеловић.

Када је о формулама ријеч, извјештај ММФ-а открива како ће се повећавати пензије. На 50 одсто инфлације додаваће се 50 одсто раста зарада. То значи да ће, ако цијене у једној години, на примјер, порасту за два, а плате за шест одсто, пензионери моћи да се надају повећању од четири одсто.

- То је формула која је постојала и раније. Од ње се одустало само у оном тренутку када смо редуковали пензије како бисмо испунили фискалне критеријуме, уравнотежили сва иступања која смо имали у јавним финансијама. Како је то сада завршено, враћамо се на формулу коју смо имали. Да се усклађујемо пола са растом потрошачких цена, пола са растом зарада - подсјећа Николић.

Наводи се и да ће примјена такозване швајцарске формуле почети у првој половини сљедеће године. Остало је још да се тачно прецизира ког датума у години пензионери могу да се надају повишици. Прије кризе 2008. године пензије су се, на примјер, повећавале два пута годишње: у априлу и октобру.

- Готово све европске земље имају неку врсту правила како ће се пензије сваке године повећавати. У великом броју земаља је то швајцарска формула, али готово да не можете наћи уређену европску земљу где се пензије повећавају дискреционо, на бази утисака или политичких циклуса - наводи Ранђеловић.

Буџет импресиван

У извјештају ММФ-а се скенира и економска ситуација у Србији, па се тако наводи да је велики напредак направљен када је ријеч о буџету. Такође, наводи се и да је Србија земља у коју страни инвеститори радо долазе, али и да становништво све чешће одлази. Зато први пут сугерише Влади да донесе пакет мјера који ће зауставити овај одлив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана