Ђокић: Студенти су покретачи промјена, Универзитет остаје у борбеној готовости

БЕОГРАД - Нова школска година, каже ректор Универзитета у Београду Владaн Ђокић, почела је у тренутку када се обиљежава година дана од пада надстрешнице на Жељезничкој станици у Новом Саду, у којој је страдало 16 људи, а комеморативни скупови и колоне студената и грађана из више градова и даље одређују ритам јавног живота.

Ђокић подсјећа да је претходни семестар завршен „уз велики напор и студената и професора“, комбинацијом класичне и онлајн наставе током љета, да су у септембру и октобру завршени испитни рокови и да је упис нових генерација у току.

Ове године, како наводи, на Универзитет у Београду уписано је нешто више од 12.000 студената – око два одсто мање него претходне године, што објашњава депопулацијом и растом броја високо-школских установа.

Према његовим ријечима, година није изгубљена, бруцоши су уписани, а интересовање за Београдски универзитет није „онолико смањено како се у јавности представља“, рекао је Ђокић гостујући на ТВ Инсајдер.

Три врсте притисака: финансијски, медијски, правни

На питање о прекршајним и кривичним пријавама против декана, проректора и самог ректора, Ђокић говори о „три врсте притисака“ на универзитет: финансијским, медијским и правним.

Прекршајне пријаве против декана, објашњава, односе се на то што настава није реализована у периоду када су факултети били блокирани, иако декани нису били ти који су блокирали наставу. Поред тога, дио декана, као и чланови анкетне комисије, добијали су пријетње и таргетирање због јавне подршке студентима.

Трећи ниво су кривичне пријаве: против више декана, свих проректора и самог ректора воде се поступци који, како каже, додатно ремете односе унутар универзитета и отежавају рад институција.

Финансијски притисак, према његовим ријечима, види се у два правца:

Ђокић наводи и конкретне примјере: држава од марта не отвара нове подрачунe у трезору за међународне пројекте, иако су пројекти одобрени и финансирани, што блокира рад истраживача. Касни и исплата заосталих плата запосленима, као и повраћај 50 одсто школарине самофинансирајућим студентима, иако је то преузета обавеза државе.

Истовремено, каже, дио политичара наставља са реториком у којој се професори који подржавају студенте називају „анархистима, усташама, нацистима“, док се универзитет представља као „непријатељ државе“.

„Први блокадер“ и подршка студентима

На питање зашто га министар просвјете види као „првог блокадера у Србији“, Ђокић одговара да се у истој позицији налазе сви који су отворено стали уз студенте – декани, професори и ректорски тим.

Подсјећа да су сви декани, директори института и ректорски тим од почетка протеста подржали студенте и да та подршка и даље траје. Не крије да постоје и професори који не подржавају протесте, што назива њиховим легитимним правом, али инсистира на томе да је „огромна већина професора уз студенте и неће их изневјерити“.

Ђокић истиче да су посљедњих годину дана студенти „покретачи промјена“ у друштву – генерација која је истовремено успјела да одржи академски ниво и да постане друштвено активна. Њихов ангажман, сматра, подстакао је не само колеге на другим факултетима, већ и средњошколце и основце да прате догађаје и укључе се у борбу за правну државу, владавину права и једнаке критеријуме за све грађане.

Нови Пазар и питање повјерења у институције

Посебно мјесто у разговору заузимају студенти Државног универзитета у Новом Пазару, који су претходних мјесеци били међу најактивнијима у пјешачким колонама ка Новом Саду. О њима је Инсајдер детаљно извјештавао, како о њиховом вишедневном пјешачењу, тако и о проблемима на самом универзитету – од неисплаћених плата до страха да би та установа могла да буде угашена.

Ђокић каже да нема прецизне, директне информације о тренутном стању на том универзитету, али потврђује да је ситуација „доста тешка“ – од хибридне наставе на више локација, преко вишемјесечног кашњења плата, до страха запослених да држава жели да универзитет „угаси или измјести“.

Истовремено, он студенте из Новог Пазара види као примјер грађанске храбрости и доказ да Србија може да буде заједничка земља свих, без обзира на националну или вјерску припадност: студенти су, како каже, свуда дочекани „изузетно добро и домаћински“, а и они сами су видјели да су поштовани и прихваћени.

„Шаторско насеље“ између Скупштине и Предсједништва

Говорећи о импровизованом „шаторском насељу“ између Народне скупштине и зграде предсједника Србије, гдје су претходних дана забележени инциденти и увреде на рачун мајке једног од страдалих у Новом Саду, Ђокић каже да је ријеч о „нечему потпуно антицивилизацијском“.

Он наглашава да је ријеч о узурпацији јавног простора, онемогућавању приступа државним институцијама и ситуацији у којој грађани не могу нормално да пролазе центром града, али посебно истиче однос према мајци погинулог младића, која је дошла само да тражи правду.

Такво понашање према некоме ко већ годину дана живи са губитком детета, оцијeњује, представља пораз друштва и начин на који се губи сваки елемент елементарне људскости.

Lex specialis за Генералштаб: струка искључена, закон суспендован

Као професор архитектуре, Ђокић се у разговору осврће и на приједлог lex specialis закона за комплекс зграда Генералштаба у центру Београда. У тренутку емитовања интервјуа у парламенту се води расправа о посебном закону који треба да омогући „ревитализацију и развој“ тог комплекса мимо постојећих прописа.

Ђокић подсјећа да је Генералштаб дјело архитекте Николе Добровића, једно од кључних остварења модерне архитектуре код нас, са озбиљним урбанистичким и амбијенталним вриједностима. Упозорава да се посебним законом, умјесто јавне расправе, стручних елабората и међународног архитектонског конкурса, отвара пут рушењу комплекса и градњи новог објекта – без уважавања струке и јавног интереса.

Наводи и да су домаћа и међународна стручна удружења, попут Удружења архитеката Србије и међународних организација које се баве заштитом грађевинског насљеђа, јасно поручила да закон треба повући и да је Генералштаб потребно реконструисати и претворити у меморијални и јавни простор, а не у комерцијални комплекс.

„Неприродно је да власт за противника има младост једне земље“

У завршном дијелу разговора Ђокић поручује да је „неприродно и погрешно“ да власт за свог противника има академску заједницу и младе људе.

Студенти, каже, јесу већ промијенили Србију – не само тиме што су отворили теме одговорности за трагедију у Новом Саду, односа државе према универзитетима и владавини права, већ и тиме што су ослободили јавни говор у институцијама, показали међусобну солидарност, укључујући и ону преко етничких и вјерских граница.

Универзитет, закључује, остаје у „стању борбене готовости“. Како је додао, очекивање нових притисака је реално, али циљ је да се, „уз истрајавање на аутономији и подршци студентима, сачува највреднији дио друштва“ – академска заједница која би требало да буде темељ будућности, а не мета политичких кампања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.