Ђилас против Кузмановића

Београд - Делегати изборне скупштине Демократске странке сутра ће на ванредној Изборној скупштини изабрати новог страначког лидера, насљедника Бориса Тадића, а на челу демократа биће Драган Ђилас или Бранимир Кузмановић, преносе агенције.

Досадашњи предсједник странке Борис Тадић, који се повукао из изборне трке, сутра ће поднијети посљедњи извјештај о раду странке у претходном периоду, а по завршетку избора нови лидер странке вјероватно ће га предложити за почасног предсједника демократа, на функцију која ће бити уведена статутарним измјенама.

Снаге ће сутра огледати два Београђанина - кандидат који је члан ДС од оснивања, али који никад није заузимао неку од највиших функција у странци, и релативни новајлија у редовима демократа који је за мање од десет година успио да се пробије до функције замјеника предсједника странке.

Драган Ђилас

Садашњи градоначелник Београда Драган Ђилас је члан ДС постао 2004. када је изабран за члана Извршног и Главног одбора, а на Скупштини ДС-а 18. фебруара 2006. је изабран за члана Предсједништва ДС-а за регион Београда.

У јуну 2006. изабран је за предсједника Градског одбора ДС-а, док је за замјеника предсједника партије изабран 18. децембра 2010. године.

За градоначелника Београда први пут је изабран 19. августа 2008. године, а други пут након овогодишњих мајских избора.

Ђилас је рођен 22. фебруара 1967. у Београду, гдје је завршио основну школу и гимназију и дипломирао на Машинском факултету, смијер ваздухопловство.

Радио је као новинар на Радио Индексу и један је од оснивача Радија Б92, гдје је касније био уредник Информативног програма, а у то вријеме та радио станица је добила неколико награда.

Као студент-проректор је учествовао у опозиционом раду, предводећи студентске демонстрације против режима Слободана Милошевића 1991. и 1992. године, а активно је учествовао и у демонстрацијама против режима 1996. и 2000. године.

Од 2004. до формирања Владе Србије 2007. године обављао је функцију директора Народне канцеларије предсједника Републике, а од маја 2007. до јула 2008. био је министар у Влади Србије задужен за спровођење Националног инвестиционог плана.

Како пише на сајту Градске управе, сувласник је Компаније “Мултиком”, водеће куће у области медијског пословања на територији бивше СФРЈ.

Оснивач је и потпредсједник Хуманитарне организације “Наша Србија” која се брине о дјеци која су у ратовима на простору бивше СФРЈ остала без једног или оба родитеља.

Бранимир Кузмановић

Други предсједнички кандидат Бранимир Кузмановић, који тренутно обавља функцију предсједника београдске општине Врачар, члан је Демократске странке од њеног поновног оснивања 1990.

Од 1996. године је био одборник те странке у општини Врачар, а четири године потом члан и затим предсједник Извршног одбора општине и члан Општинског вијећа.

За предсједника општине Врачар први пут је изабран 2006., поново 2008. и 2012. године.

Прије почетка политичког ангажмана бавио се програмирањем и новинарством, а по занимању је инжењер електротехнике.

Кузмановић је, такође, био виши инструктор за политичке вјештине Националног демократског института и у том својству држао је обуку политичким активистима у Азербејџану, Румунији, Белорусији, Пољској, Македонији и Црној Гори.

Демократска странка

ДС је од оснивања прошла кроз низ унутрашњих изборних циклуса и промијенила три предсједника, а на предстојећој изборној скупштини делегати ће се четврти пут у историји странке опредјељивати између два кандидата.

Демократска странка је, за разлику од осталих на српској политичкој сцени које су своје лидере по оснивању углавном бирале акламацијом, практично рођена унутрашњом демократском утакмицом - одмјеравањем снага Драгољуба Мићуновића и Косте Чавошког на првој изборној скупштини у септембру 1990. године.

Мићуновић је убједљиво побиједио Чавошког и странку водио наредне четири године, али од свог насљедника Зорана Ђинђића није изгубио гласањем у демократској процедури, већ је на ванредној скупштини странке 25. јануара 1994. године поднио оставку да би очувао јединство странке и тако омогућио Ђинђићу да буде изабран као једини кандидат.

Први и до данас једини покушај оспоравања нечије лидерске функције у ДС у регуларној страначкој изборној процедури догодио се 27. фебруара 2000. године, када је Слободан Вуксановић покушао да свргне Ђинђића са мјеста првог човјека странке.

Ђинђић је тада Вуксановића побиједио са 605 делегатских гласова, наспрам 485 које је добио његов противкандидат.

Након убиства Ђинђића у марту 2003. године, одлуком Главног одбора странке, улогу вршиоца дужности предсједника странке преузима Зоран Живковић, кога је, међутим, на првој сљедећој изборној скупштини странке, 27. јуна 2004. године, убједљиво побиједио Борис Тадић, са 1.538 према 296 гласова делегата.

Најдужи мандат на челу ДС имао је Зоран Ђинђић који демократе водио девет година и непуна два мјесеца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.