Фото: Дигитална тврђава: Овако изгледа дата центар у Србији
КРАГУЈЕВАЦ - Државни дата центар у Крагујевцу позиционирао је Србију као технолошког лидера у овом дијелу Европе. Као најсавременији и најефикаснији центар за чување података на Балкану, овај комплекс представља окосницу дигиталне инфраструктуре и информационих технологија у земљи.
Недавним пуштањем у рад нових модула (3 и 4), најсавременијег суперкомпјутера и система соларних панела, укупни енергетски капацитет центра повећан је на 14 мегавата, чиме је започето ново поглавље у технолошком и иновационом развоју државе.
Изграђен у рекордном року захваљујући капиталним инвестицијама Владе Републике Србије, Дата центар је почео са радом у децембру 2020. године. Комплекс се простире на парцели од четири хектара и обухвата два монументална објекта укупне површине око 14.000 квадратних метара. Поред највиших техничких стандарда, објекат је дизајниран са фокусом на апсолутну безбједност, пружајући максималну заштиту од сајбер напада и потенцијалних прекида рада.
Најзначајнија потврда квалитета овог комплекса јесте престижни европски сертификат Класа четири, који је издала реномирана њемачка сертификациона кућа. Државни дата центар у Крагујевцу је јединствен у источној и југоисточној Европи по посједовању овог нивоа сертификације, што га сврстава у елитни клуб од свега десетак таквих објеката на читавом континенту.
Оно што овај центар посебно издваја у односу на сличне европске системе јесте чињеница да се налази у државном власништву. Док су суперкомпјутери и дата центри широм Европе углавном у приватном власништву, Србија и Пољска су једине државе на континенту које посједују овакву инфраструктуру као дио националног суверенитета. Овакав ниво поузданости и државне контроле над подацима не постоји ни у једној другој земљи у региону.
У срцу Државног дата центра налази се Национална платформа за вјештачку интелигенцију, која се ослања на снагу суперкомпјутера посљедње генерације а сектор је развијан фазно:
Први суперкомпјутер: Набављен 2021. године, овај систем је бесплатно уступљен на коришћење универзитетима, научним институтима, факултетима и домаћим стартап компанијама у научно-технолошким парковима, подстичући развој домаће науке.
Други суперкомпјутер: Недавно активиран, овај систем је заснован на најнапреднијим графичким процесорима америчке компаније Нвидија. Са брзином од око пет петафлопса, он је чак 33.000 пута бржи од просјечног рачунара и седам пута моћнији од свог претходника. Вриједност ове технолошке инвестиције износи пет милиона евра.
Трећи суперкомпјутер: Настављајући снажан инвестициони замах, држава до краја године планира набавку трећег, још напреднијег суперкомпјутера из Француске, који се реализује на основу међудржавног споразума. Његова вриједност, са свом пратећом инфраструктуром, износи 50 милиона евра.
Ослањање на знање и технологију америчких партнера омогућило је домаћим стручњацима, професорима и студентима да се активно укључе у промјене које доносе већу сигурност и технолошки опстанак у будућности.
Данас у Крагујевцу своје податке чувају свјетски ИТ гиганти као што су Оракл, Ај-Би-Ем, Хуавеј и Ханивел. Такође, захваљујући потписаном меморандуму, Србија је постала тек седма држава у Европи у којој Европски центар за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) складишти своје осјетљиве податке, чиме је земља постала интегрални дио велике глобалне рачунарске мреже.
Поред комерцијалних корисника и података свих грађана и привреде, центар обавља и круцијалну безбједносну функцију. Дио комплекса, односно посебна зграда, намјенски је пројектован за потребе институција безбједности, Министарства унутрашњих послова, Безбједносно-информативне агенције и Војске Србије.
С обзиром на то да су постојећи капацитети превазиђени усљед огромне потражње, држава већ увелико ради на експанзији. У плану је изградња Блока 2, који ће донијети нове модуле укупне снаге од око 56 мегавата, што представља капацитет четири пута већи од постојећих модула. Кроз даљу надоградњу, предвиђено је проширење центра за додатних 40 мегавата, што ће привући нове међународне и домаће кориснике, уз обезбјеђивање додатних количина електричне енергије.
Паралелно са ширењем Дата центра, у његовој непосредној близини расте и Иновациони дистрикт, који многи већ називају будућом крагујевачком „Силицијумском долином” чији се пуни развој очекује до 2030. године. Прва зграда овог дистрикта биће завршена до 1. септембра текуће године и у њој ће бити смјештен Национални центар за информациону безбједност.
Значај овог огромног подухвата најбоље осликавају ријечи предсједника Републике Србије Александра Вучића приликом пуштања у рад нових система:
„Пуштањем ових модула у рад, 3 и 4, Државног дата центра у Крагујевцу, активирањем новог суперкомпјутера, данас смо свједоци историјског тренутка за дигиталну инфраструктуру Србије. Ми ту будућност градимо сопственим знањем, сопственом вољом и сопственим ресурсима. Она показује ријешеност државе Србије и дугорочну визију изградње суверене инфраструктуре”, рекао је предсједник.
Он је додао да су овакви резултати производ заједничког повјерења и напора цијелог друштва:
„Хвала свим грађанима Србије што су имали поверења у своје руководство и што су разумели да добро сагледавамо потребе наше земље у будућности и што верујем да ћемо и Крагујевцу оставити нешто велико а што је мало ко у Крагујевцу и тражио и очекивао - пренио је Курир Вучићеве ријечи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.