Дечани уврштени на листу најугроженијих културних добара, Османи и Курти реаговали наводима да СПЦ мора да призна Косово

У писму, такође, тврде да је "обавеза" Српске православне цркве (СПЦ) да призна независност такозваног Косова и штавише, да је то "предуслов" да би могла да ужива своја права.

У писму Османијеве и Куртија, за извјештај се каже да је "нетачан, пристрасан и неприхватљив", преноси Економија Онлајн.

Пан-европска федерација за очување културног насљеђа "Европа Ностра" сврстала је српски манастир Високи Дечани на листу седам најугроженијих културних локалитета у Европи у 2021. години.

Како је изјавио извршни потпредсједник Европа Ностре Гај Клаус, циљ листе је да алармира због због озбиљних пријетњи са којима се суочавају те локације.

Османијева и Курти у писму тврде да власти у Приштини "настављају да његују међувјерску хармонију", као и да тамошње безбједносне институције, у сарадњи са међународним мировним снагама, "годинама пружају заштиту православним црквама на Косову и Метохији".

Они износе став да је обавеза СПЦ да призна независност такозване државе Косово и да је српска црква по Ахтисаријевом плану "добила права, а да одбацује одговорност".

- Дакле, она ужива све гаранције и привилегије које произилазе из Ахтисаријевог пакета и Устава Косова, али одбија да призна државу Косово, што је предуслов за уживање њених права - кажу Османијева и Курти.

Они такође сматрају да манастир Високи Дечани не би требало да има било какву везу са дијалогом Београда и Приштине, јер су, према њиховом мишљењу, за Приштину статус, гаранције, права и обавезе СПЦ и православних цркава и манастира на Косову и Метохији "коначно дефинисани" Ахтисаријевим планом и укључени у Устав тзв. државе Косово.

Оцјењују да стављање Високих Дечана на ту листу "не слиједи професионалну аргументацију" и да је "политички и пропагандно оптерећен, уз недостатак поузданих извора".

Високи Дечани, манастир СПЦ на Косову и Метохији, саграђен у 14. вијеку, од јуна 1999. године се налази под заштитом снага КФОР-а из безбједносних разлога. "Европа ностра" напомиње да се манастир, са својом посебном заштићеном зоном, суочава и са сталним ризицима непримјерног локалног развоја, чиме се крши владавина закона.

У извјештају се подсјећа да су Високи Дечани уврштени у листу свјетске баштине 2004. године, а да су 2006. тај статус добила још три манастира Српске православне цркве на Косову - Грачаница, Пећка Патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. Исте године та четири вјерска објекта су уврштена и на УНЕСКО-ву листу угрожене свјетске културне баштине.

Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију саопштила је да су реакције Аљбина Куртија и Вјосе Османи управо још једна потврда угрожености српске културне и вјерске баштине на Космету.

- Покушај Куртија и Османијеве да самопроглашено Косово представе као оазу мултикултуралности и мултиконфесионалности готово је свакодневно демантован скрнављењима објеката СПЦ и православних гробаља широм Косова и Метохије, и сви ти случајеви су брижљиво документовани и сведоче управо да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини - наведено је у саопштењу.

Из Канцеларије су нагласили да је затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света мјеста, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава.

Канцеларија за Косово и Метохију поручила је да не жели да политизује питање угрожености српске баштине у јужној покрајини и да охрабрује што је доказима поткријепљене утиске и процјене које је дала Србија потврдила и независна комисија организације "Европа ностра".

У саопштењу се указује да је Манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији и да је под константним је терором локалних Албанаца.

- Манастир је оружано нападан чак четири пута: два минобацачка напада извршена су 2000. године, у вријеме мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом - подсјетили су из Канцеларије за Косово и Метохије.

У саопштењу се додаје да су 2014. године на зидовима манастира осванули графити "УЧК", "ИСИС", а у јануару 2016. године испред Манастира је ухапшено четворо наоружаних Албанаца, а, како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера "Исламске државе".

- Да случај није безазлен показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту Манастира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално дежурање војника у унутрашњости Манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним свјетлом - истиче се у саопштењу.

Манастиру Високи Дечани одлуком Уставног суда самопроглашеног Косова из маја 2016. године признато је власништво над 24 хектара земље, а одлука која је правоснажна и обавезујућа не извршава се већ пету годину, без икаквих правних посљедица, иако је њено неизвршење критиковала ЕУ, Стејт департмент, амбасаде Квинте, ОЕБС, УНМИК и друге организације, напомиње се у саопштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.