Дачић:Борба против климатских промjена тема број 1 у свијету

Tанјуг
Foto: ГС

БЕОГРАД - Више од 200 парламентараца из цијелог свијета обавезало се на хитну акцију за спречавање даљег пораста температуре, изјавио је данас предсједник Народне скупштине Ивица Дачић на јавном саслушању о Спровођењу споразума Конференције УН о климатским променама - COP26 у Србији.

"Наша економија већ дуже има снажну растућу путању, што значи да су и наше енергетске потребе све веће, а самим тим расте и ризик од загађења", навео је Дачић и нагласио да Србија годинама стимулише енергентску транзицију и повећава капацитете за производњу енергије из обновљивих извора.

Србија је, каже, направила крупне помаке у доприносу глобалним настојањима, прије свега кроз усвајање Закона о климатским промјенама и сета од четири закона из области енергетике.

Дачић је то рекао у парламенту на скупу који је организовао Одбор за заштиту животне средине у веома кратком року од завршетка Конференције УН о климатским промјенама, што је, како је оцијенио, добар одговор на закључке, тим прије што је у Глазгову инсистирано на брзини у примјени договорених мјера," јер природа неће да чека да се ми договоримо и да почнемо да радимо".

Дачић је чланове парламента упознао о главним порукама и утисцима са Самита у Глазгову, пошто је и сам учествовао на климатској Конференцији, у оквиру дебате предсједника парламената у организацији Интерпарламентарне уније.

"Генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао је да се дошло до врсте компромиса, у којем се огледају сви интереси условљавања, противречености и стање политичке воље данас у свету", рекао је Дачић.

Парламенти, са својим законодавним, надзорним, буџетским и представничким функцијама, кључни су за примјену циљева дефинисаних Париским споразумом и другим међународним документима, рекао је Дачић.

Нагласио је да једино парламенти могу да омогуће да се међународне обавезе и смјернице примјене у прописе земаља и доведу до стварних ефеката.

Дакле, има простора и за оптимисте и за песимисте, али прије свега важно је то да је борба против климатских промјена постала апсолутна тема број један у данашњем свијету, не само на међународним скуповима, већ као најважнији дио националних политика што и јесте био дугогодишњи циљ.

Србија је, како каже, активна у тој борби, не само на међународној сцени, као што је био случај на конференцији у Глазгову, на којој је говорио и предсједник Вучић, већ и националним оквирима, што је обавеза према нама и будућим генерацијама али и према свима који се боре за заједнички циљ.

Народна скупштина ће својим активностима и даље радити на унапређивању регулаторног оквира и имплементацији зелене агенде.

"Вишегодишњи успешан рад Зелене посланичке групе допринео је подизању свести о значају еколошких тема. Као добро је оцнио што су по том узори и поркајинска и локалне скупштине формиале своје мреже", рекао је он.

Састанак у Глазгову, био је прилика да се упознамо са начинима на које се парламенти широм свијета укључују у борбу за заустављање климатских промјена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана