Дачић између двије ватре

БЕОГРAД - Због чињенице да је коалиција Социјалистичке партије Србије, Партије уједињених пензионера и Јединствене Србије, незаобилазни фактор формирања власти у Србији, носилац ове листе Ивица Дачић, трпи велике притиске из табора радикала и Демократске странке Србије, али и проевропског блока, коалиционих партнера и унутар СПС-а, али и из Европе и Русије.

Како сазнаје "Глас Српске", у улогу формирања владе са Српском радикалном странком и Демократском странком Србије се осим кадровских понуда, како струји политичким круговима, помиње и афера "Кофер" чији је лидер социјалиста једини актер који није завршио на суду, па и некакав "приватни компромитујући" материјал.

Поред ове муке, о врату Дачића је и велики терет изборних сабораца Јована Кркобабића и Драгана Марковића Палме, окренутих сарадњи са коалицијом "За европску Србију" и њеним носиоцем Борисом Тадићем.

Шеф социјалиста, према поузданим информацијама из СПС-а, растрзан је и оштром подјелом у сопственој странци. Потпредсједник странке Милутин Мркоњић коме је ДС понудио ресор за капиталне инвестиције у будућој влади, је за формирање власти са листом "За европску Србију", а други потпредсједник Жарко Обрадовић, окренут је ДСС-у и радикалима.

Мада је негирао, Дачићу су до пута у Москву, стизали и јаки телефонски сигнали, функционера Европске уније о неопходности компромиса са европским снагама у Србији.

У главном граду Руске Федерације Дачић се, према нашим информацијама, осим са челницима "Праведне Русије", иза кулиса срео и са сарадницима предсједника Димитрија Медведева. У тим контактима му је, препоручено да економски интереси Србије и Русије, налажу потврду Споразума о асоцијацији и стабилизацији Србије и ЕУ у новом парламенту, али и напоменуто је да не треба да "окреће леђа" ДСС-у, чију је владу подржавао од 2004. до 2007. године.

Руске поруке би, тумачи се, могле да воде у правцу мијешања различитих шпилова карата, мада савез бивших коалиционих партнера ДС-а и ДСС-а, у овом тренутку дјелује као мисаона именица.

Мада су из ДС-а прошле недјеље стизале незваничне информације да ће шеф социјалиста, по повратку из Москве, направити велики заокрет ка проевропским снагама, неформални вишечасовни сусрет Бориса Тадића са Дачићем, уочи тог пута, завршен је без конкретних резултата, што је ситуацију учинило још неизвјеснијом.

У виду утјехе, стигла је најава лидера Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића да ће омогућити ДС-у да формира владу са коалицијом коју предводи СПС. Зато се у проевропској политичкој екипи, у случају одласка Дачића супротном табору, спекулише и сценаријом, према којем би на своја 102 мандата, могли да придодају пет ПУПС-ових, три ЈС, четири мађарске коалиције, чиме би мањинска проевропска влада подржана са 13 посланика ЛДП-а, за глас прешла неопходну већину од 126 мјеста у парламенту.

Уколико би се Марковић и ЈС предомислили, три посланика била би надомјештена Ризом Халимијем и двојицом посланика Листе за Санџак.

На мандате Сулејмана Угљанина рачунају и радикали и ДСС који би у комбинацији са СПС-ом имали 127 мандата, а Санџаклијама би ојачали танку и нестабилну већину.

Функционери "Листе за Санџак", за сада мудро најављују да могу у договоре са обје стране.

Јучерашњи повратак Дачића из Москве и замјеника предсједника Српске радикалне странке Томислава Николића из Хага, након кратког викенд предаха, требао би означити наставак преговарачке грознице Србије.

Мада Србија није још стигла ни до коначних изборних резултата, јер су јуче поновљени избори на неколико бирачких мјеста, из ДСС-а се незванично могло чути да се и без обзира на законски рок од три мјесеца за формирање владе, њима жури да је конституишу најкасније до 15. јуна, када би на Косово требало да уђе мисија ЕУЛЕЏ, коју сматрају нелегалном.

С друге стране стижу спекулације да би најаве предсједника Србије Бориса Тадића, како ће свим демократским средствима бранити побједу проевропске листе, могле да значе и одуговлачење процеса конституисања власти, па би истицање законских рокова, Србију могло да уведе у нове изборе.

Aко до неког договора дође, на потезу је шеф државе који аминује мандатара за састављање нове владе, али је једно сигурно:

тренутни распоред снага на обје стране обећава само тијесну већину, па ако се СПС не приклони ДС-у и не обезбиједе проевропски курс већинској влади, која би могла да ради неометано подржана са 13 посланика ЛДП-а, Србија би у свакој другој комбинацији имала нестабилну власт, која би могла да је, већ за шест мјесеци до годину дана, поново изведе на биралишта.

 Загарантовано предсједниковање

Предсједник Србије Борис Тадић, за сада једино не мора да страхује за државну функцију, јер су резултати избора потпуно елиминисали сваку могућност реализације пријетњи лидера Нове Србије Велимира Илића да ће нови сазив парламента смијенити шефа државе.

Према Уставу, за смјену предсједника који је изабран гласовима грађана Србије, неопходна је двотрећинска већина у Скупштини Србије, а радикали и ДСС са социјалистима имају тијесну већину од 127 посланика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.