Дачић и Хрвати у отвореном сукобу

Брисел - Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да је сагласан са ставом да политика Војислава Шешеља треба да буде осуђена, али да не треба осуђивати Србију.

Како преноси Вечерњи лист, српски вицепремијер је искористио састанак министара земаља Западног Балкана да "одржи лекцију хрватским европарламентарцима који су иницирали резолуцију Европског парламента о Војиславу Шешељу".

"Не треба да буде осуђена Србија, на изборима је појбедила другачија политика. Извињавам се што сам говорио дуже, али пошто сте ви о нама говорили дуже, без нашег присуства, дозволите да сам и ја узео то право", истакао је Дачић на крају десетоминутног говора, за који "Вечерњи" наводи да је "неуобичајен за госте из трећих земаља који су позвани пред Одбор за спољну политику Европског парламента".

Први потпредсједник Владе Србије је рекао да Европски парламент има право да дискутује о чему хоће, али да мора да пође од чињенице да Србија није учествовала у пуштању Шешеља.

"Хашки суд нас није ни обавестио, никакве услове му није постављао, а процес траје 11 година. Па да ли је то могуће? Тужилаштво се није жалило кад је био у Хагу, а сад се жали кад је у Београду. Ја сам изјављивао да је Шешељ питање прошлости и не знам одакле коментари да се Влада Србије није о томе изјаснила. С друге стране, треба да будете свесни да се Шешељ не може гонити ни за једно друго дело док се гони у Хагу", напоменуо је Дачић.

Он је истакао да је циљ пуштања Шешеља на слободу изазивање политичких немира у Србији.

"Стога је резолуција ЕП-а протумачена у Србији на један разочаравајући начин, као несхватање ситуације. Србија се променила. Данас није иста као кад је Шешељ отишао у Хаг. Уосталом, овакав састанак не би био могућ док се није промењена влада Србије 2012. године. Нема шансе да би министар из Србије седео с косовским министром. Молим вас да схватите да ми ово не радимо због ЕУ, него радимо због Србије. ЕУ није циљ, него пут да створимо друштво у којем постоје европске вредности. Сви проблеми треба да буду билатерално решавани. Не видим разлог да Хрватска и Србија о овоме не разговарају билатерално. И жао ми је што је моја посета Хрватској, која је била заказана на дан пуштања Шешеља, отказана. На ваш захтев", рекао је Дачић.

Андреј Пленковић, ХДЗ-ов европарламентарац, који је и потпредсједник Одбора за спољну политику, одговорио је Дачићу да Србија не може бити вјеродостојна ако игнорише ратнохушкачку реторику Војислава Шешеља.

"Министре, рекли сте да је ЕУ врло популарна у Србији. Надам се и да су европске вриједности популарне у Србији. Јавна ратнохушкачка реторика Шешеља толико је неприхватљива да тражи реакцију власти. Та реакција недостаје. Ако желите бити вјеродостојни и ако желите напредовати на европском путу, не можете игнорисати ту реторику. Морате око тога бити јасни", рекао је Пленковић.

У расправи која је услиједила јавила се Ружа Томашић.

"Подржавам политику проширења. Једино што бих примјетила код господина Дачића је да му ароганција у овом парламенту не пролази. Тако арогантно говорити да смо ми тражили да се Србија поистовијети с оним што Шешељ говори… Ми нисмо то тражили. Ми смо једноставно тражили да се вођство Србије огради од Шешеља. Пошто знамо шта је било. Знамо да је Дачић био најближи сарадник Шешеља", рекла је Томашићева.

Дачић је на то реаговао са свог мјеста, без микрофона.

"Мислите на Вучића или Дачића?", добацио је министар спољних послова Србије.

Дачић је одговорио да се не ради о ароганцији него да је само изнио ставове Србије о "правном циркусу" у вези са Шешељем.

"Нико нормалан данас у Србији не подржава Шешеља", рекао је Дачић и позвао се на ријечи шефа мисије ЕУ у Београду Мајкла Давенпорта да се Србија јасно оградила од Шешеља.

Свако има свог Шешеља, рекао је Дачић и указао на ранију изјаву Томашићеве да је Хрватска земља за Хрвате, а да сви они којима се то не свиђа могу да се пакују и да иду.

"Не допуштам да ми она дели лекције из демократије", рекао је Дачић мислећи на Томашићеву.

Он је објаснио да је спорну изјаву о излазу Србије на море дао у оквиру састанка Јадранско-јонске иницијативе у којој је Србија једина чланица која нема излаз на море.

"Србија нема намеру да изађе на море, али ваљда ви имате намеру да на ваше море долазе грађани Србије", поручио је Дачић.

Он је нагласио да нико не може да бира прошлост, али да се може утицати на будућност и да треба наставити напоре у правцу помирења.

Полемику је закључио председник Спољнополитичког комитета ЕП Елмарк Брок, који је такође позвао да се испод прошлости подвуче црта.

"Ја као Нијемац најбоље знам колико прошлост може да оптерећује", поручио је Брок и подсјетио да је принцип недискриминације уграђен у темеље ЕУ још 1950. године.

"ЕУ не може да рјешава проблеме прошлости, али може да их учини небитнима", закључио је Брок полемику у Европском парламенту.

"Влада Србије ће испунити своје међународне обавезе"

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је да ће Влада Србије испунити своје међународне обавезе, иако уопште није била упозната с поступком Хашког суда у вези с пуштањем из затвора и пребацивањем у Србију Војислава Шешеља.

Дачић је послије расправе о Западном Балкану у Европском парламенту, одговорао на питање новинара да ли ће српске власти ухапсити и вратити у Хаг Шешеља, ако то затражи Хашки суд.

Кад је ријеч о Шешељу, те међународне обавезе су Србији наметнуте у једном процесу без преседана "а с циљем да се угрози политичка стабилност у Србији", казао је Дачић.

"Та тема уопште није била актуелна нити је било ко у Србији размисљао на тему Шешеља", додао је он.

"Очигледно је да он нема политичку будућност и да се користи као један од разлога за напад на Србију, и мислим да је то нешто што заиста није требало међународној заједници и Хашком суду, односно онима који воде главни концепт кад је реч о том суду", казао је Дачић.

Он је такође подсјетио да је питање пуштања из затвора Хашког суда осјетљиво за цио регион, и да Србија није тражила посебне осуде за пуштање из затвора трибунала оптужених хрватски, албанских, муслиманских ратних команданата.

Нагласио је да су у расправи о Западном Балкану у ЕП то питање посебно наметнутули хрватски посланаци деснице.

Он је примјетио да и у Хрватској има националистичких па и неонацистичких иступа и снага, и додао да за односе у региону уопште није било добро што је поново са албанске стране покренуто питање такозване Велике Албаније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.