Да се злочини никада не понове

Београд - Предсједник Скупштине Србиоје Небојша Стефановић каже да Дан сјећања на жртве холокауста мора да буде позив на памћење, јер су многи брутални злочини остали без казне.

Централна церемонија одржана је на Старом сајмишту у Београду полагањем вијенаца и одавањем почасти жртвама холокауста.

- Монструозни план уништења целог јеврејског народа, али и припадника других народа обавезује нас да стално едукујемо младе и истичемо различитости као нешто што спаја људе у нади да се таква зла никад више неће поновити - каже Стефановић.

Од заборава се, како је истакао, морају сачувати и злочини над Србима у Другом свјетском рату - концентрациони логори, депортације, масовна погубљења, прогони, насилна покрштавања и други злочини.

- Ми можемо дубоко да саосећамо са породичама јеврејског народа и разумемо њихову патњу. Овај дан мора да буде позив на памћење, јер су многи остали без казне, покајања и обележја - поручио је предсједник српског парламента.

На Међународни дан сјећања на жртве холокауста, како је указао, сјећамо се жртава логора и свих жртава “ових страшних мјеста који су дали своје животе у Другом свјетском рату”.

- Сећамо се и Аушвица, Јасеновца, жртава у Новом Саду, Јајинцима, Старом Сајмишту, сећамо их се са великом тугом - рекао је Стефановић.

Према његовим ријечима, жртве холукауста и логора смрти страшна су истина о најдубљем паду човјечанства, симболу злочина над милионима људи, један су од најмрачнијих периода у историји човјечанства.

- Желим да верујем да ће сећање на смрт и патње жртава обавезати нове генерације да се супростављају сваком облику предрасуда, расизма, шовинизма, антисемитизма и ирационалне мржње. Желимо бољи свет, боље будућности и помериње у коме никада више неће бити жртвава каквих је било у холокаусту. Зато овакви догађаји не смеју да се забораве како се никада више не би поновили - поручио је Стефановић.

Председник Скупштине града Београда Александар Антић поновио је да ће град у сарадњу са Републиком наставити активности на изградњи меморијалног комплекса “Старо сајмиште”.

- Остајемо одлучни у идеји да предложимо Републици доношење закона о формирању меморијалног комплекса који би био неопходан предуслов, јер на основу њега можемо да прогласимо јавни интерес и да уђемо у решавање имовинско правних послова на том подручју, да урбанистички решимо сва спорна питања и да коначно заједно кренемо у изградњу меморијалног комплекса - рекао је Антић.

Он је новинарима, послије полагања вијенца на Споменик жртвама холокауста, рекао да такав меморијални комплекс треба да буде “једно тужно место сећања на велику жртву коју је и Београд и цела Србија дала током Другог светског рата”.

Председник градске скупштине је указао да се са пуно права може истаћи чињеница да у Србији и Београду нема антисемитизма и да нису угрожена било која врста људских, вјерских и националних права и слобода.

Указујући да је велики број Јевреја, али и Рома, Руса, Пољака, Срба дао свој живот током Другог свјетског рата, Антић је нагласио да Србија као друштво и као народ има обавезу да памти жртве и да им се поклања, али и да гради друштво у којем ће антифашизам и антифашистичке вриједности имати посебно мјесто.

- Да градимо друштво у коме ћемо се борити против било које врсте угрожавања људских права и слободе - поручио је он.

Поред предсједника парламента који је положио вијенац са поруком “невиним жртвама холокауста” и предсједника градске скупштине, вијенце на Споменик жртвама геноцида у Другом свјетском рату положили су и представници амбасада Израела и Њемачке, општине Нови Београд, као и представници јеврејских организација.

Церемонија је започела интонирањем државне химне “Боже правде”, одржан је и кратак умјетнички програм под називом “Сећајте се народи света” у реализацији Културно-просветне заједнице Србије, а присуствовали су и преживеле жртве холокауста, њихови потомци, представници Савеза јеврејских општина...

Међународни дан сјећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а обиљежава се на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи.

Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, ГС УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и вјерске мржње заснованих на предрасудама.

Други свјетски рат однио је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава - припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци и логор “Црвени Крст” у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.