Да ли је Ђинђић могао остати жив?

Београд - Бивши начелник ПОСКОК-а Миле Новаковић каже да је Легија био мозак отмица “земунског клана” и да полиција није могла много тога да уради прије убиства Ђинђића.

Он је водио истрагу о убиству премијера и аутор је књиге „Отмице земунског клана”, а у Кажипрсту Б92 говорио је о атмосфери која је претходила убиству Зорана Ђинђића, а која је почела када су криминалци жељели да наплате своје заслуге за улогу коју су одиграли 5. октобра.

Он је такође покушао и да објасни зашто само убиство није могло бити спријечено, када се већ сазнало да је живот премијера у опасности.

Према његовим ријечима, одмах након демократских промјена 2000. године дошло се до идеје, чији је носилац био коминистар полиције Божо Прелевић, да се формира специјални тим који би истраживао све нерасвијетљене случајеве, попут отмице Ивана Стамболића и убиства Славка Ћурувије.

Тим је био, како каже Новаковић, састављен од петнаестак младих и перспективних полицајаца, политички „неизвиканих”, а у опису њиховог посла спадало је и сакупљање информација о криминалним клановима.

Од тог тима, подсјетимо, настао је ПОСКОК.

Тада се и сазнало да је међу њима, у том тренутку, био најјачи сурчински клан, односно, сурчинско-земунски клан, у ком је истакнута фигура био Љубиша Буха Чуме.

Он, како објашњава Новаковић, постаје веома важна карика 5. октобра, јер је имао неке пријатеље, блиске тадашњем ДОС-у, због чега се наметнуо као нека врста обезбјеђења током петооктобарских дешавања.

Управо је Чуме спојио Милорада Улемека, команданта ЈСО и Бошка Буху, који је био командант полиције у Београду.

Тада, 5. октобра, наставља даље Новаковић, направљен је договор између криминалаца и припадника опозиције да се клан неће мијешати у „дешавање народа”.

- И ту нема ништа спорно, јер, све државе у неким веома важним околностима ангажују криминалне кланове да им помогну, с тим да се с њима договори и колико то кошта. Након „обављеног посла” и исплате, они се праве да се не познају. Међутим, код нас је ситуација била другачија, што је довело до тога да мафија толико ојача да убије премијера – рекао је он.

ПОСКОК је постао свјестан да клан жели да наплати своје услуге од 5. октобра када је у Француској ухапшен Душан Спасојевић „Шиптар” за кога је, преко својих веза, ургирао управо Љубиша Буха Чуме.

На крају је Сапсојевић и пуштен, али недуго затим долази до сукоба између њега и остатка клана, чему је „кумовао” Милорад Улемек Легија, тада командант ЈСО, који Буху, како сматра Новаковић, није „мирисао”.

Буха је наиме тада, наравно захваљујући наплати својих „услуга” из 5. октобра, улазио у легалне послове, попут градње путева по Србији, што се остатку клана није допадалао, а поготово Улемеку.

Касније је, подсјећа Новаковић, дошло до отвореног сукоба између сурчинског и земунског дијела клана, односно неколико пута је покушано убиство Љубише Бухе Чумета.

- ПОСКОК је такође током свог рада открио и даје мафија имала списак од пет-шет особа чије отмице је организовала и наплатила. Међу отетим особама су били Вук Бајрушевић, брат сестре Владе Трефа, који је такође био убијен, Милија Бабовић, као и Мирослав Мишковић – навео је он.

Улемек је, према сазнањима ПОСКОК-а, био главни приликом састављања спискова, организовања отмица и касније узимања новца.

Све то је било тако добро организовано и смишљено да су породице отетих чак ангажовале Улемека као обезбјеђење, не знајући наравно да он стоји иза свега.

На тај начин је он имао инсајдерске информације о прикупљању новца, али и о контактима породице са полицијом.

На питање зашто онда ПОСКОК, ако је имао све те информације па и фотографије свих „земунаца”, није успио да спријечи да премијер буде убијен, Новаковић каже да је на то питање тешко одговорити.

- Полиција је, пратила све чланове клана, путем картица мобилних телефона, њихових контаката са пријатељима, међутим, када изврше неку отмицу они нестају. Сакрију се, у своје штекове, имају лажне идентитете и путне исправе и склањају се из земље док се ситуација не смири – истакао је он.

Важно је поменути, како додаје Новаковић , да је непосредно прије убиства Зорана Ђинђића формирано Специјално тужилаштво за организовани криминал са специјалним тужиоцем на челу.

Тада су узете и кључне изјаве од Љубише Бухе Чумета, али „земунаца” у том тренутку није било нигдје.

Они су се тада сакрили и притајили, а касније се испоставило баш због тога што су припремали убиство премијера.

- Атентат је можда могао бити спречен да је полиција боље урадила истрагу око покушаја атентата на Ђинђића код хале Лимес, када су „земунци” хтели да испале зољу на аутомобил у ком се возио премијер. Међутим, са Дејаном Миленковикћем Багзијем, та прича је отишла у другом правцу, али и са упливом политике у полицију. Један од примера је да су многи људи из полиције, који су радили на расветљавању убиства премијера, били слоњени када је дошла Коштуничина влада – рекао је он.

Међу њима био је и сам Новаковић, који за себе каже да је склоњен на мјесто начелника за „четке и метле”.

Иако сада многи „испирају уста” са акцијом „Сабља”, која је покренута након убиства премијера, према оцјенама Новаковића, она је била добро организована, јер је полиција за вријеме ванредног стања могла неометано да ради, без притисака политике.

Тада је добила много информација и признања, међу којима је и оно најважније – од Звездана Јовановића који је Новаковићу признао да је пуцао на премијера Ђинђића и који је објаснио тачно какав је план био код хале Лимес, иако је све то касније пред судом негирао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.