Да ли ће Србија и Хрватска поново на суд?

Београд - Србија и Хрватска поново би могле да се нађу пред судијама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због границе на Дунаву, пишу Вечерње новости.

Како је у интервјуу за Вечерње новости наговијестила хрватска шефица дипломатије Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, који траје већ 13 година, ријеши међународном арбитражом, јер "не треба више имати илузија да је могуће постићи договор".

Међутим, да би ово питање "пресјекао" Хаг, захтјев треба да упуте обије стране, а у српском државном врху, како сазнајемо, још није разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском.

Разграничење са сусједом биће једна од тема сусрета у Загребу шефова дипломатија двију земаља Ивице Дачића и Весне Пусић.

"Разматраћемо не само границе, већ и сва друга отворена питања. Ми смо опредељени за гајење добросуседских односа и решавање свих нерешених тема, и такву добру вољу очекујемо и од комшија", каже Дачић за Вечерње новости.

Професор међународног права Тибор Варади објашњава за Вечерње новости да би две државе границе могле да мјере код два међународна суда која су надлежна за оваква питања, и то оба у Хагу.

То су Међународни суд правде и Стални арбитражни суд:

"Очигледно је да ће се тешко доћи до договора директним преговорима двеју страна, јер је много спорних тачака. Уколико би се за ово спорно питање потражила међународна арбитража, обе земље морале би да поштују донету одлуку. Али, питање граница не може пред судовима да покрене само једна страна, већ обе морају да се сложе око међународне арбитраже."

Варади процјењује да би такав спор трајао око двије-три године и да би био окончан прије него што Србија заврши преговоре о чланству са ЕУ, чиме би се изјбегло евентуално стављање вета Хрватске на српски европски пут.

Иначе, Србија и Хрватска су основале међудржавну комисију за исцртавање линије, која упркос вишегодишњим напорима, до данас није дала готово никакве резултате.

Радила је са прекидима, а од 2003. до 2010. није одржан ниједан састанак. Од одмрзавања дијалога одржане су четири рунде разговора, од којих је посљедња била крајем 2011.

Ставови о линији границе дуж 145 спорних километара реке Дунав, међутим, нису помјерени ни за милиметар.

Србија се држи одлуке из 1945. по којој "линија" између двије државе иде Дунавом од мађарске границе до Илока. Хрвати се не слажу, јер је ријека променила ток, па је, кажу, дио њихове земље остао у Србији.

Како је Новостим речено у МСП, Хрвати оспоравају скоро половину дунавске границе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.