CIA шпијунира Србију због Русије

Београд - Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је јуче да није изненађен вијестима да се у Загребу крије шпијунска база коју користе америчке обавјештајне агенције CIA и NSA.

„Не знам да ли сам прислушкиван, али не бих могао рећи да сам изненађен тим вестима, да ли сте ви изненађени", упитао је Дачић новинаре.

С друге стране, саговорнике Данаса не изненађује дjеловање ових шпијунских центара у региону.

Саговорници из Београда истичу да је тема надзирања веома важна, а да јој се не даје велики значај у Србији, док хрватски новинари сматрају да Вашингтон базе за шпијунирање поставља на пријатељским територијама, што Приштина и Загреб јесу.

Подсjетимо, британски лист Индепендент објавио је да се у амбасадама САД у Загребу, Приштини и Сарајеву налазе шпијунске базе, које користе CIA и Национална безбjедносна агенција (NSA) и са којих подаци стижу директно у амерички центар у Мериленду.

Сличне се базе налазе у амбасадама у Атини, Бакуу, Будимпешти, Франкфурту, Женеви, Кијеву, Мадриду, Милану, Москви, Паризу, Прагу, Риму, Тбилисију, Тирани и Бечу. Као извор ових информација узета су документа „звиждача" и бившег сарадника CIA Едварда Сноудена, који је побjегао из САД и тренутно се налази у Москви, пошто му је Русија дала једногодишњи азил.

Момир Стојановић, бивши начелник ВБА, каже за Данас да му није познато да ли су информације британске штампе тачне, али да га не би изненадило да шпијунски центри постоје тамо гдjе се наводи.

"Ово подручје је још увек неуралгично, тако да ме такве информације не чуде. У нашој држави често се говори да све мора бити транспарентно и отворено и кад су ствари од националног интереса у питању и да не треба превише да се бавимо обавештајним и контраобавештајним делатностима. Међутим, друге државе и те како се тиме баве, ради заштите тога што су дефинисале као свој интерес", каже Стојановић.

Зоран Мијатовић, некадашњи замjеник начелника Ресора државне безбjедности, указује да јавност Србије специфично реагује на информације о прислушкивању.

"Када сам у књизи „Опело за државну тајну" објавио да ме је 2001. прислушкивала америчка амбасада у Београду, и да је моје кодно име било „Алфа", та чињеница није оставила трага у нашој јавности, нити је било ко реаговао и питао како је то могуће. Тада су на исти начин били прислушкивани и начелник београдског центра РДБ, и поједини министри из владе Зорана Ђинђића. Чак ни тадашњи министар полиције Душан Михајловић, када сам га обавестио о прислушкивању, није прихватио ту информацију као врло значајну, а ево нас, деценију касније, сви се исцрпно бавимо открићима Едварда Сноудена", закључује Мијатовић.

Иначе, у врijеме када је 2010. почела градња нове амбасаде САД у Београду, војни аналитичари попут генерала Радована Радиновића сматрали су да ће у њој бити смjештен регионални центар CIA, јер је Србија геостратешки повољан терен за „осматрачницу".

Радиновић је указивао и да свака амбасада САД има у свом саставу већи или мањи центар CIA. Нова Амбасада САД у Београду изграђена је на Дедињу, на мjесту некадашње команде Гардијске бригаде и Корпуса специјалних јединица ВЈ, а током градње промijењена је комплетна кабловска и остала инфраструктура у улици у којој се налази.

Жељко Ператовић, новинар из Хрватске, истиче за Данас да су вехабије у БиХ и Србија највjероватнији разлози због којих су амбасаде у Сарајеву, Приштини и Загребу коришћене као базе за прислушкивање.

„Разумљив ми је страх од вехабија у Босни и Херцеговини, али и поред тога не мислим да је БиХ толико важна за Америку. С друге стране, један од разлога је вjероватно Србија, односно питање да ли ће се Београд окренути Русији или прикључити Европској унији", објашњава Ператовић.

Саговорник Данаса сматра да су наводи британског Индепендента „могући" поготово ако се зна да су америчке амбасаде широм света „грађене као тврђаве".

„Амбасада САД у Загребу је измjештена на периферију, и то не само из сигурносних разлога. Како сам чуо од људи који живе у околини те зграде, амбасада је грађена гломазно, са спратовима испод земље и са доста антена", указује Ператовић.

Он подржава реакцију wемачке канцеларке Ангеле Меркел и француског предсjедника Франсоа Оланда и каже да је добро то што се ЕУ укључила у цијелу причу о прислушкивању америчке NSA, „јер би сада ствари могле да се преокрену и да дође до веће контроле".

„То што раде САД постало је ирационално и добро је да се то питање покренуло", наводи Ператовић.

Саша Лековић, директор Центра за истраживачко новинарство у Загребу, каже за Данас да се о наводима Индепендента може само нагађати, али да политички потези САД и њихова спољна политика указују да постоји прислушкивање.

„Базе се постављају тамо гдје је окружење пријатељско, тако да не би требало да чуди ако постоји у Приштини, а не у Београду. Мене више забрињава слабост контраобавештајних служби. На примјер, комуникације хрватских институција су слабије заштићене од моје комуникације са колегом из Пољске", указује Лековић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.