Фото: Четрдесет посланика никада није проговорило у Скупштини
Београд - Оглас за посао: Радно вријеме - сат или мање. Већи дио мјесеца нерадни. Пожељно ћутање, по директиви притискање тастера. Плата око сто хиљада. Једини услов - бити члан странке. Овако изгледа посао посланика јер, судећи по подацима о раду у које је “Блиц” имао увид, скоро половини је радно мјесто - Скупштина, успутна станица.
“Блиц” је имао увид у скупштински извјештај о раду за првих шест мјесеци ове године.
У извјештају је минутажа за свих 250 посланика, колико су провели времена на радном мјесту, али и колико су били активни, јављали се за ријеч.
Посреди је 48 радних дана, колико је пута парламент засједао. Чињеница је да нема неке веће разлике међу посланицима владајуће већине и опозиције.
Већини је заједничка црта једно или ниједно јављање за ријеч, навучених педесетак часова рада за број дана у којима остали грађани имају најмање 384 часа.
Скупштински сазив броји 250 посланика, од којих 40 ниједног тренутка нису били и заиста активни на засједањима.
Поред њиховог имена и партије коју представљају под ставком вријеме дискусије стоји - нула.
А друштво је шаролико па издвајамо однос између најјаче владајуће и опозиционе странаке: 14 напредњака, осам демократа. Међу „ћутолозима” су бивша моделсица Невена Аџемовић (НС), Миланка Карић (СНС), Балша Божовић (ДС), Бошко Ристић (из ДС у ЗЗС),
Александар Чотрић (СПО). У овој групи је и млађи Кркобабић - Милан, који ниједном није учествовао у дискусији, иако је предсједник посланичког клуба ПУПС.
За 48 сједница, 24 посланика осјетило је потребу да се укључи - једном.
Ипак, армија народних изасланика, њих 93, имало је шта да каже највише пет пута.
До десет пута узело је ријеч - осам посланика.
Иако је у неким случајевима договорено да не говоре сви, већ бољи говорници, изговора нема за чињеницу да посланици нису на радном мјесту.
Параметар за пуно радно вријеме је Срђан Миливојевић (ДС).
По његових - 278 часова, 11 минута и девет секунди - може се мјерити колико је радио-парламент и он је најревноснији посланик. Насупрот Миливојевићу је Милан Кркобабић са два часа и осам минута.
Најгушћи је списак оних који су успјели да „издрже” до 50 часова на радном мјесту и ту је њих 57 у трци.
У овој групи најчешће пролазно вријеме је око 20 и 40 часова.
Иако се стиче утисак да је стално на радном мјесту јер често говори - укупно 48 јављања, Милош Алигрудић (ДСС) саставио је свега 36 часова и 55 минута у скупштинској клупи.
Као посланици радили су: Душан Бајатовић (СПС) 40.44 минута, Милован Дрецун (СНС) 44.26, Божидар Ђелић (ДС) 24.08, Марко Јакшић (ДСС) 26.55, Чедомир Јовановић (ЛДП) 12.06, Драгомир Ј. Карић (СНС) 35.44, Синиша Ковачевић (ДСС) 25.54...
Иако од 3. априла није добио разјашњење надлежних скупштинских служби шта се догодило са његовом идентификационом картицом и ко ју је украо, посланику Срђан Миливојевићу одговор је прије два дана дао други посланик Маријан Ристичевић (СНС).
Он је јавно признао да је узео Миливојевићеву картицу.
- Такво понашање је недопустиво и не само за народне посланике. Узета, односно украдена је практично лична ствар, а када говоримо о парламенту кажњиво је и по Пословнику узимати и било шта радити са картицом другог посланика. Остаје да се питамо шта је све ово време рађено с мојом картицом? А могло је много тога и да се гласа и има кворум. Званичан одговор још нисам добио од стручних служби, а претпостављам да постоје и снимци - каже Миливојевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.