Цене некретнина у Србији надувани балон: За стан од 60 квадрата морате да радите 18 година
Београд - Некретнине се у Србији, а нарочито у Београду - не дају. Њихове цене, 15 година уназад, уз изузетак од свега три године, стабилно расту.
У односу на 2007. годину вредност квадрата новоградње је дуплирана, иако су у истом периоду трошкови живота порасли за 72,6 одсто.
Поједини економисти се питају нису ли наше некретнине у ценовном "балону", пишу Вечерње новости.
Када би човек могао буквално целу просечну плату да даје само за куповину стана, требало би да ради 17,8 година за стан од 60 квадрата. То каже статистика на крају 2018. године. Најбоље би прошао 2013. године, јер је у том тренутку однос просечне цене новоизграђеног стана и просечне плате био такав да је за некретнину од 60 квадрата грађанин Србије морао мукотрпно да ради 14,4 године.
"Иако опште прихваћен, овај индекс подразумева изостанак осталих трошкова у оствареној заради, односно издатак искључиво за некретнину", каже Александар Радивојевић, економиста Фондације за развој економске науке Економског факултета у Београду.
Радивојевић напомиње да овај индекс не указује на стварно време потребно за куповину стана. Код коригованог индекса, када се остварена зарада умањи за износ трошкова живота који особу доводи изнад линије сиромаштва, број година расте. У 2018. години је био потребно нешто мање до 24 године на линији апсолутног сиромаштва да би се обезбедио стан. То је трећина очекиваног трајања живота.
"Исплати се улагати у куповину стана, што због издавања, што због пораста вредности. Број година потребних да се цена купљеног стана отплати приходима од рентирања, мања је у Београду у односу на велики број значајних светских градова", објашњава Радивојевић.
Радивојевић је израчунао овај индекс за Београд и добио да се главни град Србије налази одмах иза Хонгконга, Париза и Лондона, а испред Сингапура и Токија, пошто је потребно 13 година рада на изнад просечно плаћеном послу да се купи стан.
Хонгконг је убедљиво најскупљи са 21 годином, док је у Паризу и Лондону потребно 15 и 14 година. Други показатељ стања на тржишту некретнина у Србији је учешће стамбених кредита у БДП-у. Са свега 7,6 одсто у 2018. години Србија је испод просека земаља Централне и Источне Европе.
Грађанин Хрватске за нових 60 квадрата треба да ради 9,5 година, у Северној Македонији и БиХ око 9,9 година, а у Црној Гори око 11 година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
