Бугарска ће уцјењивати Србију

Београд - Бугарска жели да услови приближавање Србије и Македоније Европској унији рјешавањем неких отворених билатералних питања, објавио је јуче њемачки лист "Дојче веле", пренијеле су агенције.

Недавно је бугарски министар спољних послова Николај Младенов изјавио да би "Бугарска требало да дефинише смјернице за политику према својим сусједима у оквиру евроинтеграција земаља Балкана", не желећи да о тим смјерницама детаљније говори.

У Србији је овог прољећа доста негативних реакција изазвала потпредсједник Бугарске Маргарита Попова која је приликом једне трибине у Босилеграду, обраћајући се припадницима бугарске мањине, изјавила да Србија неће постати чланица ЕУ уколико не ријеши проблем бугарске мањине.

Попова је том приликом рекла и да ће Софија употријебити право вета како би обезбиједила поштовање права бугарске заједнице у Србији.

Политиколог Марин Лесенски у планираним смјерницама види добро средство против напетости између Бугарске и њених сусједа.

- Тако ће из политике бити протјеране непромишљене изјаве владиних кругова у Софији и популистички написи бугарских медија - оцијенио је Лесенски.

Он је нагласио да о историји морају да расправљају историчари, а да се од политичара очекује да рјешавају практична билатерална и трилатерална питања, привредне и трговинске односе, инфраструктуру и енергетске пројекте.

Према Лесенском, Бугарска као чланица ЕУ има обавезу да увијек у билатералним односима поступа одмјерено.

Бивши шеф бугарског тима у приступним преговорима са ЕУ Aнтонаета Приматарова подсјећа да би инструментализација европских перспектива Србије и Македоније у сврху рјешавања отворених сусједских спорова била врло неприлична и неукусна.

Предсједник бугарске владе Бојко Борисов, раније је, током посјете Србији изјавио да ће на путу европских интеграција Србија имати подршку Бугарске.

- Ми ћемо се међусобно помагати, јер зна се став моје владе да би Балкан могао да личи на Европу једино када се удружимо и када Србија и Хрватска постану чланице Европске уније. Једино тако Балкан би могао да постане средиште просперитета и стабилности, а не сукоба и ратова - рекао је Борисов прошле године, током посјете Србији. 

Борисов је тада најавио још боље билатералне односе и напредак у области привредне сарадње и борби против организованог криминала.

Са оспоравањем европских интеграција, Србија се суочила и приликом додјељивања статуса кандидата, када је Румунија, добијање статуса условљавала рјешавањем "влашког питања".

Румунија је захтијевала да се у закључке укључи и ставка о положају влашке мањине у Србији.

Иако је тај захтјев испуњен, Румуни су и даље били незадовољни формулацијом текста закључка.

Примјери

Aнтонаета Приматарова је као примјер спора навела гранични спор између Словеније и Хрватске, због којег је Словенија годинама блокирала Хрватску. Тај спор је, додаје Приматарова, имао јасну правну димензију, док је бугарско-македонске спорове око језика, историје и културе врло тешко правно дефинисати.

- Надајмо се да нећемо доживјети бугарски наставак сулуде свађе између Грчке и Македоније око имена - закључила је Приматарова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.