Брисел мити Београд

Европска унија "вољна да одигра водећу улогу у снажењу стабилности у региону и примјени рјешења за будући статус Косова и Метохије", пише у нацрту закључка

ЕВРОПСКA унија је први пут понудила Србији убрзани улазак у чланство, уз став да се мора "ићи напријед ка рјешавању статуса Косова и Метохије" јер је "постојеће стање неодрживо". То је наведено у допуњеном нацрту закључака засједања шефова држава, влада и министара иностраних послова који су у Бриселу, "утврђивали какво је стање" у вези с рјешавањем статуса Космета и неће усвајати "коначне одлуке", како је то изјавио словеначки премијер Јанез Јанша. У новој верзији нацрта закључака у коју је имала увида Бета, јесте, уз ранију ставку да "пут Србије ка ЕУ може бити убрзан", сада уграђено и да су лидери ЕУ "увјерени да се напредак Србије ка ЕУ, укључујући статус кандидата за чланство, може убрзати". Европске вође то увјерење темеље "у свјетлу значајне институционалне способности Србије" и подстичу Београд да испуни све услове и за брзо потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ. Европски савјет (вођи ЕУ) сматра да је у породицу европских нација уграђена, мирољубива и напредна Србија, важна за стабилност региона. У припремљеном завршном документу самита ЕУ, који може бити допуњен у расправи, наглашава се да је рјешење косметског статуса "битно за регионалну стабилност". И наглашава се ријешеност ЕУ да помогне Косову и Метохији у постизању одрживе стабилности, укључујући јачање припрема за упућивање полицијске и мисије ЕУ на пољу владавине права у ту покрајину. ЕУ је спремна, додаје се, и да пружи свој допринос међународној цивилној канцеларији у оквиру будућег међународног присуства на Космету. Јанша је у четвртак, на скупу лидера Уније у Лисабону, новинарима објаснио да "и европску и међународну заједницу прије било каквих конкретних одлука, чека свеобухватна расправа о Космету у Савјету безбједности УН". У нацрту закључног саопштења самита одржаног у петак се каже да су вође ЕУ "сагласне" с генералним секретаром УН да је постојеће стање на Косову и Метохији неодрживо и да се мора кренути ка рјешењу, "пошто је то битно за регионалну стабилност". Они наглашавају и да је ЕУ "вољна да одигра водећу улогу у снажењу стабилности у региону и примјени рјешења за будући статус Косова и Метохије". Високи представник Европске уније за спољну политику и безбједност Хавијер Солана изјавио је у петак у Бриселу, пред почетак самита шефова држава или влада ЕУ, да подржава одлуку о расписивању предсједничких избора у Србији и истакао да се мора имати у виду неопходност рјешења статуса Косова и Метохије. - Веома смо задовољни и подржавамо одлуку о расписивању избора - изјавио је Солана и додао да ЕУ има у виду и чињеницу да питање будућег статуса Космета "мора да буде ријешено". Већина шефова држава или влада избјегли су, пред почетак самита на којем ће у великој мјери бити ријечи о Косову и Метохији, да одговоре на питање о статусу српске покрајине. - Не разговарамо о независности Космета - изјавио је шведски министар спољних послова Карл Билд, док је његов словачки колега Јан Кубиш рекао да питање када ће доћи до независности, треба поставити "властима Космета". Резерве Румунија неће признати независност Косова и Метохије јер има "озбиљне резерве" према начину на који се жели постићи такав статус, изјавио је у петак у Бриселу румунски премијер Калин Попеску Таричеану, на маргинама састанка шефова држава или влада Европске уније. - Нећемо признати независност Косова и Метохије... Нећемо то учинити зато што имамо озбиљне резерве према начину на који се тај статус може постићи и према могућим посљедицама које би то оставило на западни Балкан - истакао је румунски премијер. Једно причају, друго раде Стручњак Одјељења за изучавање рата у Кингс колеџу у Лондону Џејмс Гао, оцијенио је да би Европска унија одлуком да призна једнострано проглашену независност Косова и Метохије, поступила у супротности са својим историјским дјеловањем, пренио је Танјуг. - ЕУ се увијек трудила да избјегне стварање ситуације погодне за рат, тако што је покушавала да рјешава питања граница унутар ширег партнерства, а сада намјерава да одузме дио територије од једне државе како би се постигао напредак у правцу мира - указао је Гао у изјави лондонском ББЦ-у. Такав приступ би се могао неславно завршити, упозорио је британски експерт подсјећајући да се у посљедњих 350 година међународни поредак развијао у правцу настојања да се рат избјегне, тако што се границе неће мијењати без договора и консензуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.