Бранислав Лечић: Ђинђићева визија једини пут за Србију

Зоран Ђинђић је једини политичар који је желео да мења грађане, да мења нашу свест, да нас усмери ка победи, био је прави мотиватор. Био је човек који је стварао тим од сопственог народа, заинтересованог за победу.

Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” министар културе у влади Зорана Ђинђића, првој демократској влади Србије, глумац и режисер Бранислав Лечић.

ГЛAС: Навршава се десет година од убиства Зорана Ђинђића. Живи ли и данас његова визија и може ли она уопште да опстане у атмосфери која данас влада у Србији?

ЛЕЧИЋ: Ђинђићева визија свакако живи у оним људима који знају о чему је први премијер демократске владе говорио. Та визија је једини пут Србије и она се данас спорадично помиње и нема снагу као што је он имао као личност која је водила, анимирала друге и покретала их да се Србија с том визијом сретне и да је почне сваки дан спроводити у дело.

ГЛAС: Многи кажу да су ентузијазам, нада, перспектива... које је Ђинђић носио са собом и покушавао да угради у Србију, нестали са његовим убиством.

ЛЕЧИЋ: Снаге које су желеле да задрже Србију у сфери сопствених интереса и планова, како политичких, тако и економских, успеле су то да зауставе управо гађајући у човека који је Србију могао да препороди. Лепо се за ових десет година види застој Србије, тумарање, лутање и самим тим и недостатак вере, воље и наде да ћемо успети да се извучемо. Визија има снагу, енергију и она свакако може поново да покрене нашу веру у то да је Србија способна да нешто уради.

Нема више Зорана, не можемо се вадити на то што га нема, па смо одустали од сопствених живота. Он је желео грађанско друштво у којем ће грађани бити у главној улози, а не да зависимо искључиво од политичких елита.

ГЛAС: Да ли би Ђинђићева влада данас боље ријешила нека питања.

ЛЕЧИЋ: То је хипотетичко питање, јер су после битке сви генерали паметни. Знам да би са оним темпераментом и памећу, са снагом и визијом коју је Зоран имао и са залетом који је почео да успоставља како у Влади, тако и у грађанском расположењу, сигурно довео Србију до чланства у ЕУ и да бисмо проблем Косова решили по принципу да знамо где смо и који су односи оних који тамо живе, а и нас као државе. Испустили смо праву прилику зато што нисмо примењивали оно што нам је он рекао. То није никаква идеологија. Зоран је био против свих идеологија. Схватао је да та његова пројекција није ништа друго него спознаја времена, света у коме дишемо и живимо и начина, знајући Србију, њене препреке, мане, на који начин треба изаћи из тога, шта треба урадити да би Србија била што пре економски успешна, демократска, стабилна и равноправна, бар близу демократски стабилних држава Европе.

ГЛAС: Једном приликом сте рекли да су многи пробали политички да материјализују освртање на Ђинђићеву смрт. Како зауставити злоупотребу његовог лика и дјела?

ЛЕЧИЋ: Свако ко примењује оно што је Зоран говорио делом и радом, он доприноси да та личност и живи. То је најбоља сатисфакција Зорану и оној жртви коју је платио. Aко се ствари задржавају на спољним обрисима у смислу да се испоштује његово име, да му се праве називи улица, споменици, то не представља прави дуг Зорану. Прави дуг је да се понашамо у складу са оним што је он као политички лидер, као реформатор испројектовао, а то значи да се буде дубоко самокритичан у политичком понашању и у односу према себи као личности, те да се грађани прозивају да се позабаве собом, јер се Србија не може променити ако се ми не променимо. Он је указао у чему треба промена, говорио је како, био је практичан политичар који је знао да се Србија не може укључити у ред озбиљних конкурената у демократском свету, ако не променимо себе. Зоран је једини политичар који је желео да мења грађане, да мења нашу свест, да нас усмери ка победи, био је прави мотиватор и човек који је стварао тим од сопственог народа заинтересованог за победу. Није се бавио деструкцијом, демагогијом и стварима које одстрањују осећање да у животу има смисла и да свако може да допринесе да друштво живи боље, а и да можемо да позиционирамо државу тако да не будемо у сталном страху за своју децу и шта ће бити сутра.

ГЛAС: Колико је био спреман да прихвати другачија мишљења, кажете да је био демократа.

ЛЕЧИЋ: Он је око себе увек желео људе који имају своје мишљење, које не мора да се слаже са његовим. Њему је било интересантно да чује нешто, макар и погрешно, супротно, волео је људе који га или трезне или му дају још један нови угао о нечему. Схватао је да ниједан човек на планети, ма колико био генијалан, не може ништа сам да уради и не може да види ниједну ствар на савршено идеалан начин, јер је живот сложенији, бржи и непредвидљивији од онога што сами пројектујемо. Он је стварао атмосферу демократске дискусије, сукоба мишљења, промишљања и на крају спровођења најбољих ствари и идеја у дело.

ГЛAС: Политичка позадина убиства Ђинђића никада није расвијетљена. Сматрате ли да ће икада у Србији доћи вријеме да се то деси.

ЛЕЧИЋ: То мора да се деси, ма колико чекали то је неопходно, јер не можемо да живимо у провизорној држави, у којој је све релативно. Ствари морају да буду јасне, да се нешто заврши, да се да дефиниција о томе ко је то урадио и зашто. Сама егзекуција је далеко мања од онога што је политичка позадина. Те ствари морају да се обелодане, да се то раскринка до краја, да се више никада такво понашање не понови, јер у супротном, шта то значи? Да ли да у Србији свако ко је реформатор, ко има озбиљну идеју да нам кризу у којој смо се затекли превазиђе, да нам убрза напредак ка цивилизованом свету, бива убијен? И да, после смрти, тек  учимо да смо имали квалитетно биће међу нама које је имало главну улогу да нас из затеченог стања преведе у неко боље? Или да тек накнадно имамо памет? Па то је одлика незрелих народа. Сматрам да овде неко намерно жели да нас држи у таквом непојавном стању кукавичлука и непросвећености, намерно се разводњавају све битне ствари да бисмо изгубили веру, жељу и вољу да учествујемо у животу.

Представа 9. априла у Сава центру

ГЛAС: Припремате представу “Опомена, Зоран Ђинђић десет година после”. Можемо ли Вас с том представом очекивати у Републици Српској.

ЛЕЧИЋ: Та представа је мултимедијални спектакл, трајаће сат и сем видео-записа, имаће и холограмски запис и, наравно, кореографију и речи. Садржаваће говоре и цитате Зорана Ђинђића, али и питања младих који су били циљна група, како за време његовог живота, тако и данас, они имају право да питају све. Премијера представе ће бити 9. априла у Сава центру, а ако ме позову у Републику Српску, спреман сам да се одазовем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.