Branislav Lečić: Đinđićeva vizija jedini put za Srbiju

Zoran Đinđić je jedini političar koji je želeo da menja građane, da menja našu svest, da nas usmeri ka pobedi, bio je pravi motivator. Bio je čovek koji je stvarao tim od sopstvenog naroda, zainteresovanog za pobedu.

Rekao je to u intervjuu “Glasu Srpske” ministar kulture u vladi Zorana Đinđića, prvoj demokratskoj vladi Srbije, glumac i režiser Branislav Lečić.

GLAS: Navršava se deset godina od ubistva Zorana Đinđića. Živi li i danas njegova vizija i može li ona uopšte da opstane u atmosferi koja danas vlada u Srbiji?

LEČIĆ: Đinđićeva vizija svakako živi u onim ljudima koji znaju o čemu je prvi premijer demokratske vlade govorio. Ta vizija je jedini put Srbije i ona se danas sporadično pominje i nema snagu kao što je on imao kao ličnost koja je vodila, animirala druge i pokretala ih da se Srbija s tom vizijom sretne i da je počne svaki dan sprovoditi u delo.

GLAS: Mnogi kažu da su entuzijazam, nada, perspektiva... koje je Đinđić nosio sa sobom i pokušavao da ugradi u Srbiju, nestali sa njegovim ubistvom.

LEČIĆ: Snage koje su želele da zadrže Srbiju u sferi sopstvenih interesa i planova, kako političkih, tako i ekonomskih, uspele su to da zaustave upravo gađajući u čoveka koji je Srbiju mogao da preporodi. Lepo se za ovih deset godina vidi zastoj Srbije, tumaranje, lutanje i samim tim i nedostatak vere, volje i nade da ćemo uspeti da se izvučemo. Vizija ima snagu, energiju i ona svakako može ponovo da pokrene našu veru u to da je Srbija sposobna da nešto uradi.

Nema više Zorana, ne možemo se vaditi na to što ga nema, pa smo odustali od sopstvenih života. On je želeo građansko društvo u kojem će građani biti u glavnoj ulozi, a ne da zavisimo isključivo od političkih elita.

GLAS: Da li bi Đinđićeva vlada danas bolje riješila neka pitanja.

LEČIĆ: To je hipotetičko pitanje, jer su posle bitke svi generali pametni. Znam da bi sa onim temperamentom i pameću, sa snagom i vizijom koju je Zoran imao i sa zaletom koji je počeo da uspostavlja kako u Vladi, tako i u građanskom raspoloženju, sigurno doveo Srbiju do članstva u EU i da bismo problem Kosova rešili po principu da znamo gde smo i koji su odnosi onih koji tamo žive, a i nas kao države. Ispustili smo pravu priliku zato što nismo primenjivali ono što nam je on rekao. To nije nikakva ideologija. Zoran je bio protiv svih ideologija. Shvatao je da ta njegova projekcija nije ništa drugo nego spoznaja vremena, sveta u kome dišemo i živimo i načina, znajući Srbiju, njene prepreke, mane, na koji način treba izaći iz toga, šta treba uraditi da bi Srbija bila što pre ekonomski uspešna, demokratska, stabilna i ravnopravna, bar blizu demokratski stabilnih država Evrope.

GLAS: Jednom prilikom ste rekli da su mnogi probali politički da materijalizuju osvrtanje na Đinđićevu smrt. Kako zaustaviti zloupotrebu njegovog lika i djela?

LEČIĆ: Svako ko primenjuje ono što je Zoran govorio delom i radom, on doprinosi da ta ličnost i živi. To je najbolja satisfakcija Zoranu i onoj žrtvi koju je platio. Ako se stvari zadržavaju na spoljnim obrisima u smislu da se ispoštuje njegovo ime, da mu se prave nazivi ulica, spomenici, to ne predstavlja pravi dug Zoranu. Pravi dug je da se ponašamo u skladu sa onim što je on kao politički lider, kao reformator isprojektovao, a to znači da se bude duboko samokritičan u političkom ponašanju i u odnosu prema sebi kao ličnosti, te da se građani prozivaju da se pozabave sobom, jer se Srbija ne može promeniti ako se mi ne promenimo. On je ukazao u čemu treba promena, govorio je kako, bio je praktičan političar koji je znao da se Srbija ne može uključiti u red ozbiljnih konkurenata u demokratskom svetu, ako ne promenimo sebe. Zoran je jedini političar koji je želeo da menja građane, da menja našu svest, da nas usmeri ka pobedi, bio je pravi motivator i čovek koji je stvarao tim od sopstvenog naroda zainteresovanog za pobedu. Nije se bavio destrukcijom, demagogijom i stvarima koje odstranjuju osećanje da u životu ima smisla i da svako može da doprinese da društvo živi bolje, a i da možemo da pozicioniramo državu tako da ne budemo u stalnom strahu za svoju decu i šta će biti sutra.

GLAS: Koliko je bio spreman da prihvati drugačija mišljenja, kažete da je bio demokrata.

LEČIĆ: On je oko sebe uvek želeo ljude koji imaju svoje mišljenje, koje ne mora da se slaže sa njegovim. Njemu je bilo interesantno da čuje nešto, makar i pogrešno, suprotno, voleo je ljude koji ga ili trezne ili mu daju još jedan novi ugao o nečemu. Shvatao je da nijedan čovek na planeti, ma koliko bio genijalan, ne može ništa sam da uradi i ne može da vidi nijednu stvar na savršeno idealan način, jer je život složeniji, brži i nepredvidljiviji od onoga što sami projektujemo. On je stvarao atmosferu demokratske diskusije, sukoba mišljenja, promišljanja i na kraju sprovođenja najboljih stvari i ideja u delo.

GLAS: Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije rasvijetljena. Smatrate li da će ikada u Srbiji doći vrijeme da se to desi.

LEČIĆ: To mora da se desi, ma koliko čekali to je neophodno, jer ne možemo da živimo u provizornoj državi, u kojoj je sve relativno. Stvari moraju da budu jasne, da se nešto završi, da se da definicija o tome ko je to uradio i zašto. Sama egzekucija je daleko manja od onoga što je politička pozadina. Te stvari moraju da se obelodane, da se to raskrinka do kraja, da se više nikada takvo ponašanje ne ponovi, jer u suprotnom, šta to znači? Da li da u Srbiji svako ko je reformator, ko ima ozbiljnu ideju da nam krizu u kojoj smo se zatekli prevaziđe, da nam ubrza napredak ka civilizovanom svetu, biva ubijen? I da, posle smrti, tek  učimo da smo imali kvalitetno biće među nama koje je imalo glavnu ulogu da nas iz zatečenog stanja prevede u neko bolje? Ili da tek naknadno imamo pamet? Pa to je odlika nezrelih naroda. Smatram da ovde neko namerno želi da nas drži u takvom nepojavnom stanju kukavičluka i neprosvećenosti, namerno se razvodnjavaju sve bitne stvari da bismo izgubili veru, želju i volju da učestvujemo u životu.

Predstava 9. aprila u Sava centru

GLAS: Pripremate predstavu “Opomena, Zoran Đinđić deset godina posle”. Možemo li Vas s tom predstavom očekivati u Republici Srpskoj.

LEČIĆ: Ta predstava je multimedijalni spektakl, trajaće sat i sem video-zapisa, imaće i hologramski zapis i, naravno, koreografiju i reči. Sadržavaće govore i citate Zorana Đinđića, ali i pitanja mladih koji su bili ciljna grupa, kako za vreme njegovog života, tako i danas, oni imaju pravo da pitaju sve. Premijera predstave će biti 9. aprila u Sava centru, a ako me pozovu u Republiku Srpsku, spreman sam da se odazovem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.