Бракови Албанки и Срба понекад параван за трговину људима

Београд - Многе девојке са сјевера Албаније се удају за мушкарце из руралних дијелова Србије, а ти бракови понекад су параван за трговину људима, упозорила је Брикена Пука, директорка албанске невладине организације Ватра која се бави заштитом жртава трговине људима.

Пука је заједно с представницима Канцеларије националног координатора за борбу против трговине лјудима Албаније, Државне социјалне службе и Генералног директората полиције, који чине албански национални механизам за идентификацију и збрињаванје жртава трговине људима, недавно посјетила Србију.

У интервјуу за портал невладине организације Атина из Београда, Пука је рекла да им је управо та невладина организација са којом сарађује од 2011. "указала на један случај принудног брака између албанске девојке и српског мушкарца", додајући да је "малолетна девојка била присилно продата и удата у једном граду у Србији".

- Многе девојке из северне Албаније се удају за мушкарце који живе у руралним деловима Србије. То није увек нужно везано за трговину људима, али постоје случајеви у којима се овим женама тргује. Ове девојке настављају са животом у новој породици и многе Албанке се удају за српске мушкарце. Полицији је врло тешко да разликује нормалан и принудни или лажни брак од трговине људима, нарочито када су сви папири исправни - навела је Пука.

Према њеним ријечима, Албанија, као земља поријекла трговине људима, како је квалификована у извјештају о трговини људима америчког Стејт департмента, има највећи проблем са унутрашнјом трговином људима.

- Према статистикама однос између унутрашње и спољашње трговине људима је 70 према 30 одсто. Најзаступлјенији облици експлоатације су сексуална експлоатација, принудно просјаченје, принудни рад и приморавање на вршење кривичних дјела - рекла је Пука.

Она је изнијела податак да су у 2012. години у Албанији идентификоване 92 жртве трговине људима, махом из породица са економским проблемима и ниским нивоом образовања, а главне дестинације те трговине су Швајцарска, Њемачка, Шведска, Италија, Грчка, Косово и Србија.

Пука је рекла и да у Албанији постоје четири склоништа за жртве трговине људима, једно је државни прихватни центар, а остала три воде невладине организације које пружају дугорочне услуге реинтеграције жртвама.

Чланови албанског националног тима за борбу против трговине људима у Србији су разговарали с представницима више организација цивилног друштва које се баве заштитом жртава трговине људима, као што су Центар за интерграцију младих, НВО Астра, Аутономни женски центар, као и са Њемачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ).

Према ријечима директорке албанске невладине организације Ватра, један од циљева студијске посјете Србији био је размјена искуства и добрих пракси између институција и организација цивилног друштва из Албаније и Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.