Бошко Раичевић разнесен војним експлозивом увезеним из Хрватске?

Београд - Бошко Раичевић (42), брат тетке контраверзног бизнисмена Андрије Драшковића и рођак некадашњег премијера Црне Горе Мила Ђукановића, разнесен је пластичним експлозивом Ц-4 за којег се претпоставља да потиче из Хрватске, преноси лист “Blic”.

Наводећи извор близак истрази, лист пише да се ради о експлозиву велике разорне моћи који се користи у војне сврхе и који није доступан у слободној продаји у Србији те да је тамо вјероватно стигао из Хрватске, преко Црне Горе.

- Извјесна количина пластичног експлозива који је прије око годину дана транспортован из Хрватске у Италију завршила је и у црногорском подземљу. Према првим индицијама, вјерује се да је Раичевић усмрћен баш овим експлозивом, али тачно поријекло биће познато тек кад стигну резултати анализе пронађене материје - изјавио је извор.

Раичевић је прошле седмице погинуо возећи свој аутомобил “цитроен Ц4” на углу улица Тадеуша Кошћушка и Цара Душана у центру Београда.

Он је убијен тако што је атентатор, гледајући из непосредне удаљености, даљинским управљачем активирао експлозив који је претходног дана поставио испод његовог аутомобила.

- Испод аутомобила се налазило скоро килограм пластичног експлозива обогаћеног фосфором ради боље запаљивости - објаснио је извор.

Лист пише и да се име Бошка Раичевића у посљедње вријеме уопште није јављало у истрагама повезаним с криминалним групама.

- Иако се ових дана убиство Бошка Раичевића доводи у везу с раковичким кланом и Небојшом Стојковићем Стојкетом, с црногорским подземљем, али и сарадницима Луке Бојовића из земунског клана, који је био у сукобу с Андријом Драшковићем, посљедње истраге нигдје нису наилазиле на Раичевића. Све што се о њему знало јест то да је рођак Андрије Драшковића – навео је извор.

Повратк Земунаца

Бомба која је разнијела Бошка Раичевића (42), доказ је да хапшења вођа земунског клана у Шпанији нису обезглавила србијанско подземље.

Док полиција не даје нове детаље, медији убиство Раичевића, под чијим је аутомобилом у београдском насељу Дорћол активирана експлозивна направа велике разорне снаге, доводе у контекст или Раичевићева јединог судскога поступка, онога због оружанога сукоба око паркиранога мјеста у дворишту кафића “Пастис” прије двије године, или пак због његове родбинске, а наводно и пословне повезаности с Драшковићем.

У јуну 2010. Раичевић се због паркираног аутомобила сукобио с Александром Ђерићем (38), а препирка је прерасла у оружани обрачун.

Ђерић је извукао пиштољ те Раичевића изрешетао по ногама, препонама и стомаку, док је Раичевић ножем избо Ђерића по рукама.

Обојица су пријављена за покушај убиства, а након годину дана у притвору путени су да се бране са слободе.

Озбиљније препоставке о мотивима ликвидације Раичевића спомињу како је он био у пословним односима с низом особа које полиција сматра носитељима организиранога криминала у Србији.

Диско и Арканов хотел

Неименовани Раичевићеви пријатељи су то демантовали рекавши како он није имао више од 30.000 евра имовине, али извори из полиције тврде како се Раичевића спомињало као блискога познаника власника једнога од београдских хотела против којег се води истрага због превара, те да је Раичевић и сам прије у Приштини био сувласник дискотеке у Хотелу Гранд, и то у вријеме док је власник хотела био Жељко Ражнатовић Аркан.

Спекулације да би Раичевић могао бити убијен због наводне припадности кругу људи око Андрије Драшковића нису без основе. Раичевић не би био први убијени Драшковићев сарадник, а за њихове ликвидације сумњиче се припадници земунскога клана.

Припадници земунскога клана дијелом су произашли из Aрканове групе.

Када је Аркан убијен, “земунци” су за његову смрт окривили Драшковића те су више пута покушали убити и њега и његове сараднике.

Потврду ових полицијских хипотеза прије двије године дао је Сретко Калинић Звер, и то док се у КБ-у Сестре милосрднице опорављао након што га је ранио његов бивши пријатељ, такође “земунац”, Милош Симовић.

Централа у Загребу

Калинић је тада признао да је по налогу Луке Бојовића, недавно ухапшеног у Валенсији, судјеловао у више напада на Драшковића и његове људе у прољеће 2004., пише "Jutarnji list".

Најприје су Драшковића покушали убити на аутоцести Београд - Шид, када су пуцали на колону возила у којој је био, а када је убијен његов возач Дејан Живанчевић.

Исте године у Београду, код дворане Арена, покушан је атентат на Драшковићева сарадника Зорана Недовића званога Шок.

Он је у нападу рањен, а његов тјелохранитељ Милутин Јовичић је убијен.

Драшковићев други сарадник Бранко Јефтовић Јорга на смрт је изрешетан из јурећег аутомобила, а занимљиво је да су све ове ликвидације, према Калинићеву признању, “земунци” планирали из Загреба.

Ту им је била база након што је због убиства Ђинђића у Србији покренута акција Сабља у којој је убијен дотадашњи шеф “земунаца” Душан Спасојевић Шиптар.

Како је Калинић испричао истражитељима док је у Хрватској чекао изручење, по налогу Луке Бојовића, новога шефа “земунаца”, у Србију су се враћали само како би извршили убоиства.

“Идемо да радимо”

“Идемо да радимо”, била је Калинићева узречица када би кренули некога од супарника скратити за главу.

Унаточ најавама полиције како је земунски клан уништен хапшењем у Валенсији, та је скупина већ једном ускрснула, након акције Сабља.

Преузео ју је млади Лука Бојовић, а од Сабље до данас одговорни су за најмање 20 убистава диљем Европе.

Да ли су се након Бојовића, појавили и неки нови “земунци” и да ли су и они кренули у напад на Драшковића (који гули другу од девет година казне у србијанском затвору), једна је од хипотеза коју србијанска полиција мора потврдити или одбацити истрагом о новом убиству на београдском асфалту.

Напади на Андрију Драшковића и његове људе трају од 2000.

6. јул 2000.

Тодор Гардашевић убијен је због кумства с Андријом Драшковићем. Атентат су извели чланови земунског клана као освету Драшковићу, којег су сматрали одговорним за Арканову смрт.

23. октобар 2004.

Дејан Живанчевић (25) из Бруса, тјелохранитељ Андрије Драшковића, убијен је на аутоцести Шид - Београд кад је на колону аутомобила у којој је био Драшковић пуцано из аутомобила у покрету.

30. октобар 2004.

Бранко Јевтовић Јорга убијен је улици у Београду. Убица му је пришао с леђа и пуцао му у главу. За то убиство оптужен је Сретко Калинић.

28. јун 2008.

Александар Милошевић (32), звани Аца Костур, Драшковићев кум, убијен је испред своје куће на Чукарици. Погођен је у прса из снајпера. Исти метак ранио је и пролазника.

25. април 2009.

Карбонизована тијела Горана Марића (38), кума Андрије Драшковића, те Илије Нововића (34) пронађена су у џипу на њиви у атару Добановац. Убијени су хицем у главу, а сумња се да је убиство наручио Лука Бојовић.

17. септембар 2009.

Немања Савић (30), такође Драшковићев тјелохранитељ, убијен је на спавању у кући у селу Белосавци код Тополе. Нападачи су провалили у кућу и изрешетали га из ватренога оружја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.