Београд добија споменик деспоту Стефану Лазаревићу

Срна
Београд добија споменик деспоту Стефану Лазаревићу

БЕОГРАД - Споменик деспоту Стефану Лазаревићу биће постављен у Београду, у ширем центру, на скверу између Булевара деспота Стефана, Палмотићеве, Цариградске, Дринчићеве и Гундулићевог венца, одлучио је Одбор за подизање споменика.

Одбор је прихватио рјешење које урадио акадамски вајар Светомир Арсић - Басара.

На сједници, којом је предсједавао замјеник градоначелника Београда Горан Весић, одлучено је да град Београд истовремено са подизањем споменика уреди сквер према пројекту који ће координисати служба градског урбанисте, саопштено је на сајту града.

Стефан Лазаревић, познат и као Стеван Високи, био је син кнеза Лазара Хребељановића који је са титулама кнеза и деспота владао Србијом, и који је Београд прогласио за пријестоницу.

Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малољетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Хребељановић владао је до пунољетства 1393. године.

Као османски вазал, млади Стефан је предводио српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре.

Послије битке код Ангоре од Византинаца у Цариграду добио је звање деспота /1402/, а крајем 1403. или почетком 1404. године ступио је у вазалне односе и са угарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд /у који 1405. године смјестио своју пријестоницу/, Голубац и друге посједе, а касније /1411/ и Сребреницу.

У своје вријеме је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дјела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем вијеку.

Српска православна црква канонизовала је деспота Стефана 500 година након његове смрти 19. јула 1927. године и слави га 1. августа /19. јула по јулијанском календару/ као светог Стефана деспота Српског.

Његова главна задужбина био је манастир Ресава, данас познатији као Манасија.

Пошто му се пријестоница готово четврт вијека налазила у Београду, локална предања му приписују да је подигао већину данашњих манастира и манастирских развалина у београдском крају.

Успомена на њега очувана је и у српској народној традицији, која га памти као змајевитог јунака Високог Стефана, не само на простору којим је владао, већ на знатно ширем простору насељеном Србима.

За његову личност је везана народна изрека "И ти можеш, и коњ ти може, али ти Бог не да".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана