Банке у Србији одузеле 500 станова

Блиц
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Банке у Србији одузеле 500 станова

Београд - Због неплаћања рата за стамбене кредите, банке су у Србији до сада, активирајући хипотеке на имовину коју су грађани заложили како би добили кредит, до сада одузеле око 500 кућа и станова.

Од тога је, према подацима Националне корпорације, за осам година продато свега њих 30. Број проблематичних стамбених кредита стално расте, као и број огласа у којима банке продају одузете некретнине на јавним лицитацијама.

Мада нема тачних података о активираним хипотекама, на основу огласа које банке дају јасно је да се тај број повећава. Искуство показује да су најкритичнији период у отплати кредита пета и седма година.

Дејан М. из Београда један је од оних клијената који су управо дошли до те критичне године.

- Моја мјесечна рата је око 220 евра и до прије шест мјесеци сам је некако плаћао. Сада се ситуација промијенила јер сам остао без посла и то не могу финансијски да издржим. Банка још није активирала хипотеку, али ће се то десити уколико у међувремену не нађем рјешење, а то значи посао. Срећна околност је што, и ако изгубим стан, нећу остати на улици, већ ћу се вратити код својих родитеља - објашњава Дејан проблем с којим се суочио.

У сличној ситуацији, али с негативним епилогом, у Србији се до сада нашло око 500 грађана над чијом кућом или станом је банка активирала хипотеку, преноси "Блиц".

Национална корпорација је у протеклих осам година осигурала више од 70.000 стамбених кредита, што значи да су банке годишње одузимале око 60 станова, односно пет до шест мјесечно.

Агенти за продају некретнина кажу да код куповине стана или куће над којима је активирана хипотека треба бити опрезан.

Треба водити рачуна да ли постоји више хипотека на једном стану или кући, јер има и таквих случајева.

- Зато мора све добро да се провјери, јер може да се деси да продајна цијена не може да подмири све хипотеке, па онда купац мора да доплаћује - кажу агенти.

Наводе, да се на мјесечном нивоу број огласа за продају непокретности путем јавне лицитације повећава.

Највише се продају стамбени објекти, око 60 одсто од укупно оглашених јавних лицитација, и ту се биљежи и највећи раст.

Поријекло тих некретнина углавном је из пословања с привредом, док је становништво много мање заступљено.

Куће и станови које су банке одузеле власницима јер су престали да плаћају рате за стамбени кредит - продају се у просјеку по годину и више дана.

За некретнине на траженим локацијама у Београду, Нишу или Новом Саду купци се нађу брже, понекад и за само мјесец дана.

Банкари, међутим, наводе да је број активираних хипотека релативно мали, те да су корисници стамбених кредита још увијек најредовније платише.

Активирање хипотеке, тврде, није у интересу ни банке ни клијента и то посљедња опција којој се прибјегава.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.