Аустрија: Срби преузели превласт над тржиштем кокаина

Лихтенегер је, за аустријски јавни сервис ОРФ, рекао да се продаја кокаина преселила на интернет, то јест даркнет, месинџер сервисе и друштвене мреже.

"Оно што се може прочитати, црно на бијело показује потенцијал криминалних група, које не презају ни од чега", објаснио је он.

Истиче да се промијенило и то да више криминалне групе из Африке не држе превласт над трговином кокаина, већ групе са Западног Балкана.

"Прије свега, Срби су ту први", тврди бригадир аустријске полиције.

Он је истакао да су те групе веома организоване и постављене као једно успјешно предузеће.

ОРФ указује да колумбијански фармери производе више кокаина него у доба Пабло Ескобара, и да преко европских лука бивају заплијењене нове рекордне количине.

Чак и у Аустрији се број уживаоца кокаина у кратком року удвостручио.

ОРФ је, у разговору са фармерима, сазнао да имају четири пута годишње род, који прерађују у зелено-сиву кока пасту и продају герилцима ФАРЦ-а.

У градским лабораторима се та паста прерађује у бијели прах.

Фармер за свој производ добије новац довољан да прехрани своју породицу, како каже, довољно да преживе.

Фармери, према ОРФ-у, добијају мање од просјечне годишње плате од око 2.000 евра.

Од продаје "бијелог праха" профитирају прије свега криминални картели, који убирају износе у милијардама.

А ти картели повезани су са државом, како је написао Роберто Савиано у својој књизи "Зеро, зеро, зеро. Како кокаин влада светом".

"У земљи у којој је трговина наркотицима најуноснија привредна грана, најмоћнији бос те гране вреди више од министра", истиче Савиано.

Према Еурополу, у Колумбији се производи годишње 2.000 тона кокаина.

Према извјештајима, више од 60 одсто кокаина долази из Јужне Америке, а од тога 40 одсто из Колумбије, што показује да је та земља највећи произвођач.

Већина кокаина бродовима долази у Европу, и то преко великих лука какве су Антверпен или Ротердам.

И поред пандемије је 2020. око 215 тона кокаина заплијењено у тим лукама, а 2021. било је 240 тона.

"Полиција каже увијек да се ради само о десет одсто кокаина намијењеног за европско тржиште које се заплијени", указао је Савиано.

Белгијска цариница Флоранс Анжелики каже да је кокаин највећи проблем у Антверпену.

И холандски новинар Теун Воетен тврди да је Антверпен најомиљенија лука криминалних организација.

"Немогуће је преконтролисати милионе контејнера који пристижу. Један контејнер садржи воће, а један воће и кокаин", пренио је он.

Затим се из луке кокаин пребацује преко курира у земље дестинације, и то често скривено у њиховим тијелима.

Лихтенегер каже да је код једног курира, у тијелу, пронађено више од два килограма наркотика.

Грам кокаина у Бечу се може наћи већ од 50 евра.

Лихтенегер наводи да се нарко банде баве и другим криминалним дјелима.

У Аустрији је око 660 припадника полиције, што је око два одсто чувара реда, специјализовано за борбу против нарко-криминала.

Број уживаоца кокаина у ЕУ износи око 3,5 милиона, то јест 1,2 одсто укупног становништва.

То чини кокаин, послије канабиса, другом најчешће коришћеном дрогом у ЕУ.

У Аустрији је број уживаоца кокаина 2015. био још на три одсто, а 2021. већ је шест процената.

"Тренд ка кокаину је веома уочљив и то на основу бројних индикатора, од испитивања становништва, преко пријава, заплијена, али и анализа отпадних вода", наводи Мартин Буш, аутор извјештаја о наркотицима у Аустрији и директор Центра за борбу против зависности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.