Aфера “Aгробанка”: Секулић под истрагом

Београд - Први који ће бити обухваћен истрагом у афери “Агробанка” јесте власник “Хабитфарма” у стечају Радослав Лале Секулић и правна лица која су повезана са “Хабитфармом”, сазнаје РТС.

Истрага је показала да само три његове фирме “Агробанци” дугују више од 20 милиона евра, а у два од осам Секулићевих предузећа као сувласник се појављује син бившег предсједника Извршног одбора “Агробанке” Душана Антонића, Милан.

У власништву Радослова Секулића је ланац од осам предузећа која су под истрагом, између осталих “Продукт трејд”, “Меркјури интернешенал”, “Хабит мед” из Лихтенштајна и “Вестерн стајл”. До сада је откривено да их, осим оснивача Радослава Секулића, повезују токови новца и исти директори у више различитих фирми.

У афери се манипулисало и протоколима о преузимању заложене имовине између “Агробанке” и фирми Радослава Секулића.

Наиме, “Агробанка” за ненаплаћене кредите није активирала хипотеку, већ је потписивењем протокола постајала власник некретнина чија вредност није покривала дуг.

Како објашњавају извори блиски истрази, да су хипотеке активиране и имовина продавана на аукцији, банка би могла да добије само реални износ, знатно мањи од нереалних процјена вриједности имовине којом се наводно обезбјеђивао кредит.

Тако је, на примјер хотел “Парк”, који је Секулић ставио под хипотеку, вјештачен на 14 милиона евра, иако му је стварна вриједност четири до пет милиона евра.

И вриједност кафане у Ивањици, умјесто реалних 140.000 евра, процјењена је на милион и 400.000 евра.

Појединим Секулићевим фирмама, које нису вратиле дуг, “Агробанка” је узимала имовину, а потом је власницима тих фирми давала у закуп и то без гаранције да ће закуп бити плаћан.

Права вриједност заложене имовине износи седам милиона евра, док је лажно процјењена на више од 20 милиона евра.

Тако је “Вестерн стајл” који је Секулић купио 2005. године, “Агробанци” на име дуговања управо путем протокола препустио неколико некретнина.

Бивши директор “Вестерн стајла” Драгован Милинковић каже да Управни одбор и власник фирме одлучивали све што је у вези са кредитима, а да је предсједник Управног одбора био Душко Секулић.

Милинковић каже да то нису били инвестициони кредити него краткорочни са великим каматама и да када је наступила криза, они нису били у стању да редовно сервисирају кредите.

- Потписан је протокол између свих његових фирми који су они направили у Београду, “Агробанка” је преузела за дуговање његових компанија имовину “Вестерн стајла” - каже Милинковић.

На питање ко сада руководи компанијом, он одговара да је основано предузеће “Вестерн турист” како људи не би остали на улици, пошто је било више од 100 запослених.

Колико је клупко дуговања замршено, показује и податак да се као потражиоци дуговања Секулићевог “Хабитфарма”, осим “Агробанке”, појављују и његове фирме “Вестерн стајл” и “Меркјури интернешенел”.

- “Хабитфарм” на данашњи дан дугује неких 193 милиона према “Вестерн стајлу” што смо ми пријавили у потраживању стечаја - каже бивши директор “Вестерн стајла” Драгован Милинковић.

У истрази пореске управе и девизног инспектората, како сазнаје РТС, провјераваће се токови новца Секулићевих предузећа ка иностранству.

Наиме, истрагом је откривено да је он оснивач и више офшор компанија у Лихтенштајну, Кипру, Дјевичанским острвима.

Кредите које је подизао на име плаћања робе из иностранства, авансно је уплаћивао на рачуне својих предузећа у иностранству, открива извор близак истрази.

Кредити у складу са прописима

Извори блиски истрази у афери “Агробанка” кажу да међу компанијама које су узимале кредите од “Агробанке” има и оних које су то радиле у складу са прописима.

Власник “Руднап Групе” Војин Лазаревић потврдио је за “Политику” да је та група задужена са десет милиона евра, али да у томе нема ничег спорног.

- Наши кредити код “Агробанке” су вишеструко обезбеђени са три хипотеке и акцијама фирме, а све то превазилази вредност кредита. Они се уредно сервисирају и доспевају у јуну 2013. године, тако да нема говора о томе да су они ненаплативи - каже Лазаревић.

Власник компаније “Фармаком” Мирослав Богићевић потврђује да су узимали кредите, али да су их све уредно вратили.

- Никада тај износ није био већи од 20 милиона евра, он је у принципу био увек мањи, али је у неком шпицу био и до 20-ак милиона - каже Богићевић.

Према његовим ријечима, ти кредити су увек били добро обезбјеђени.

- Наравно да је битно обезбеђење, али није најбитније, битно је да клијент на време сервисира, враћа, а ми смо вратили све - истиче Богићевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.