Адвокати Титове породице незадовољни у потрази за оставштином

Београд - У Првом основном суду у Београду данас је настављен оставински поступак заоштавштине некадашњег предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита, на коме су адвокати чланова Брозове породице поново захтијевали достављање одговарајућих спискова покретних ствари како би била утврђена коначна истина.

Породични адвокати Горан Петронијевић, Бранислав Блажић и Виолета Кочић Митачек објаснили су, након рочишта, затвореног за јавност, да ће упутити Скупштини Србије захтјев ради добијања спискова имовине.

"Видјећемо на сљедећем рочишту, заказаном за 11. јул, да ли ћемо коначно доћи до истине", казала је Кочић Митачек - адвокат Златице и Мише Броза.

Петронијевић је критиковао правобранилаштво, двоумеће се да ли њихови захтјеви значе "малициозност или притисак на судије" и нагласио да у оставинском поступку учествују искључиво законски насљедници или њихови пуномоћници.

"Тек након окончања оставинског поступка правобранилаштво, као представник и заступник интереса државе може, уколико сматра да држава претендује на власништво над неким стварима побројаним у оставинском рјешењу, да покрене посебан поступак у коме ће се утврђивати основ такве тежње", сматра Петронијевић.

Дакле, не може држава да учествује у поступку у коме нема никакав правни интерес, јер није по закону о насљеђивању законски насљедник, додао је он.

"Не може се мијешати, изузев ако нема намјеру да врши притисак на суд или опструкцију читавог поступка", рекао је Петронијевић, убијеђен да суд неће приватити учешће представника државе у оставинском поступку и резигниран што, како је казао, послије оволико времена од Титове смрти и неколико рочишта и даље "не можемо да дођемо до спискова".

Став адвоката породице Броз је да држава треба да буде савезник у читавом поступку, с обзиром на то да је у интересу свих да се он законито оконча и да "нико никога не оштети - ни држава насљеднике, ни насљедници државу".

Архив Србије и Црне Горе доставио је Првом основном суду списак од 379 страна са пописом покретних ствари које су припрадале некадашњем југословенском предсједнику.

Поред овог, потребно је још прибавити и спискове са пописом низа покретности и то из Историјског музеја Југославије, на захтјев пуномоћника Јованке Броз. На тим списковима су евидентирани поклони које су добијали Броз и његова супруга, пописи накита, више од шест хиљада књига, као и негативи и слађови.

Такође, потребно је прибавити 2.225 албума, као и регистре са фотографијама од 1948-66 и 1967-79. године.

Насљедници дугогодишњег владара бивше СФРЈ су супруга Јованка, син Миша и унуци Јосип (Јошка), Златица, Светлана и Едвард Броз.

Јованка Броз је тражила да се изузму њене личне ствари. Оставинска расправа између Титових насљедника започела је, на захтјев његовог, сада покојног, сина Жарка, 14. децембра 1983. године.

Јованка Броз је до сада поднијела неколико поднесака суду са списком своје личне имовине, међу којом се, поред мноштва бисера и другог накита, налазе скулптуре, слике, вазе, теписи, књиге, пет аутомобила из гараже Бијелог двора и два возила из гараже на Брионима ("ролс-ројс", бијели "кадилак", "линколн"...).

На списковима са Титовом заоставштином, која ће се дијелити, налазе се намјештај у дуборезу, филателистичка колекција, ковани новац, златници, аустроугарски дукати, украсне игле с брилијантима, рубинима и другим драгим камењем, посуђе од порцелана и керамике, златни опиљци, табакере, вриједни сатови...

Иза Тита је остао и чувени орден Суворова, милионске вриједности, који имају само Стаљин и Жуков.

Ту је и камен са Мјесеца, поклон америчких астронаута.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.