15 година од NATO бомбардовања

Београд - Прије 15 година почело је NATO бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије.

Одлука о ваздушним ударима на Србију, односно СРЈ донијета је без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан.

Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар NATO Хавијер Солана.

Кларк је касније у књизи "Модерно ратовање" написао да је планирање ваздушне операције NATO против СРЈ "средином јуна 1998. већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута као кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу своје покрајине.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, NATO је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетјели из база у западној Европи.

Најприје су гађани противваздушушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу...

Према процјени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа.

Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце.

Укупна материјална штета процијењена је тада на 100 милијарди долара.

Ратни губици NATO у људству и техници никада нису објелодањени.

Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летјелица, што никада није потврђено.

Руска агенција АПН објавила је да је NATO изгубио преко 400 војника и преко 60 летјелица, док је амерички предсједник Бил Клинтон навео у говору" 10. јуна 1999. да NATO није претрпио "никакве жртве".

У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летјелица, крстарећих пројектила.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

NATO је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге NATO су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар NATO-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.

Тог дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и обезбједе повратак избеглих док се не дефинише најшири степен аутономије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.