Зетска жуја спала на стадо од само 100 грла

ПОДГОРИЦА - Једини узгајивач аутохтоне овце зетска жуја у Црној Гори Исмет Турковић из Подгорице упозорава да је ова стара раса пред потпуним нестанком и да надлежни не реагују.

- Мој ђед, отац и ја држали смо ове овце које и данас узгајам. Зетска жуја постојала је само у околини Подгорице и била је понос Црне Горе. Данас, нажалост, само ја имам стадо ове расе - казао је Турковић.

Према његовим ријечима, упркос деценијама наводног "чувања" од стране Биотехничког института, број оваца је са око 500 пао на мање од 100.

- Ако је чувају, гдје су те овце данас? - пита Турковић, који тврди да су многе породице које су некада имале зетску жују потпуно одустале због неисплативости.

Посебно критикује ниску државну подршку, односно субвенције.

- Годинама сам добијао 15 евра по грлу - срамотно мало за тако ријетку расу. Тек доласком министра Александра Стијовића премија је порасла на 50 евра, али ју је министар Владимир  Јоковић опет смањио на 30 - рекао је Турковић.

Стијовић је био министар пољопривреде у Влади Здравка Кривокапића.

Турковић сматра да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе "свјесно или несвјесно" уништава расу и апелује на власт да реагује.

- Зетска овца је наше благо. Ако држава Црна Гора неће да је сачува, нестанак је сигуран – нагласио је Турковић.

Из Министарства  пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе су, одговарајући на питања медија, казали да се водило рачуна о генетичким ресурсима у пољопривреди, те да је за наредну годину предвиђено доношење Националног програма заштите генетичких ресурса за период 2026 - 2030.

Наводе да се висина подршке по појединим врстама и расама предлаже у односу на број грла која су остварила подршку у претходној години и расположивим буџетским средствима за текућу годину, "што је разлог кориговања подршке по овци".

- Пољопривредни произвођачи који се баве узгојем зетске жује ове године могу остварити подршку од 30 евра по грлу у чистој раси. Поред поменутог плаћања као генетички ресурси, пољопривредни произвођачи који узгајају зетску жују остварују и додатно плаћање кроз основне премије у сточарству од 15 евра по грлу - казали су из министарства одговарајући на питање зашто је министарство смањило премије за зетску жују са 50 евра, колико је износила у 2024. години, на 30 евра у овој.

Како су додали из Јоковићевог ресора, власници оваца која није расе зетска жуја, остварују премију од 15 евра по грлу, док они пољопривредници који се баве узгојем ове расе остварују укупну подршку од 45 евра, односно три пута више.

Турковић каже да очекује подршку премијера Милојка Спајића и предлаже да премија износи најмање 100 евра по грлу.

- И даље ћу их чувати док ме здравље служи, јер је то дио породичне традиције. Зетска жуја заслужује да преживи – поручио је Турковић.

Из Министарства пољопривреде кажу да су њихови напори препознати и од Европске комисије, будући да је постигнут договор који се односи на методологију за израчунавање нивоа плаћања за мјеру 4 агро-еколошко-климатске мјере и мјере органске производње, Програма развоја пољопривреде и руралних подручја Црне Горе у оквиру ИПАРД ИИИ 2021-2027 (Инструмент претприступне помоћи ЕУ за рурални развој).

- Кроз акредитацију поменуте мјере створиће се услови за давања подршке за генетичке ресурсе у пољопривреди и њихово финансирање из ЕУ фондова - поручили су из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе. У Подгорици и околини старији мјештани се сјећају и тврде да се месо ниједне друге овце, односно јагњади, не може "примаћи" зетској жуји, раси адаптираној да на отвореном трпи жегу и зиму у подгоричкој котлини, као и ударе вјетра.

Постоје и свједочења да је управо била на менију приликом дочека важних личности из свијета политике и филма, јер је увијек било важно представити аутентично поднебље. Временом квантитет је превагнуо па је чињеница да су друге расе давале више меса потиснула жују у други план.

Најситнија раса

Као што јој и само име каже, зетску жују карактерише изразито жуто-црвенкаста боја главе, некад и дијела врата, ушију и ногу, док је руно потпуно бијело. Неријетко је код јагњади у прва два мјесеца живота присутна парцијална жуто-црвена пигментација по цијелом тијелу, која се одрастањем губи.

Једина је раса која се током цијеле године могла гајити на отвореном у климатским и агро-еколошким условима Зетско-бјелопавлићке равнице.

Зетска жуја је најситнија раса оваца не само на простору Црне Горе, него и шире. Просјечна маса тијела је 37 килограма, производне способности су јој релативно скромне, што је све заједно утицало да је она временом потискивана од других продуктивнијих раса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.