Земљотрес из Петриње помjерио Земљину кору
ЗАГРЕБ - Петрињски разорни потрес из децембра 2020. узроковао је, према истраживању Геодетског факултета, изузетно велика помjерања Земљине коре.
Та помjерања највећа су у Петрињи, Глини и Сиску, али га има и на пуно ширем подручју Сисачко-мославачке, Карловачке и Крапинско-загорске жупаније и посебно града Загреба.
Геодетски факултет Универзитета у Загребу објавио је данас да је научно истраживање у сврху одређивања помjерања Земљине коре на подручју Баније показало да су највећи помаци уочени на подручју Покупског расједа.
Западно расједно крило помјерено је у смјеру запада те се према GNSS мјерењима највећи помjк догодио на подручју Слане и Глинских Пољана с максималним износом од 42 центиметра, док је према резултатима InSAR обраде тај помак 38 центиметра.
Источно расjедно крило помjерено је према истоку, а највећи помак догодио се на подручју око града Петриње (57 центиметра по GNSS-у, а по InSAR методи 47 центиметра).
GNSS резултати указују на помак западног расједног крила у смјеру сјеверозапада на подручју Лушчана (највећи од 43 центиметра) и помак источног расједног крила у смјеру југоистока, највећи од 60 центиметара на подручју Петриње, пренијела је Хина.
Резултати обију техника указују да се уздизање тла догодило на подручју Слане, Глинских Пољана и Сибића с максималним помацима од 14 центиметра према резултатима GNSS мјерења, односно 24 центиметра према InSAR резултатима.
На подручју Петриње InSAR помаци биљеже благо уздизање тла, док GNSS мјерења биљеже уздизање тла до 18 центиметра.
GNSS мјерењима утврдјена су велика уздизања на подручју Греде (19 центиметра) те Велике Солине (16 центиметра), међутим, InSAR помаци указују на блага спуштања тла на тим подручјима.
Према GNSS мјерењима највеће спуштање догодило се на подручју Сиска (до 20 центиметра), док InSAR резултати не региструју помаке у тој величини.
Како до сада није забиљежено ни једно истраживање утицаја петрињског потреса на шире загребачко подручје, Геодетски факултет направио је и прелиминарну анализу површинских помака користећи податке сателитске мисије Сентинел-1 из ЕСА-иног програма Коперникус.
„Добијени помаци у хоризонталном смјеру су од 6,4 центиметра према западу до 5,4 центиметра према истоку те од -5,7 центиметра до 8,7 центиметра у вертикалном смјеру. Евидентно је да је Петрињски потрес проузроковао значајна помјерања Земљине коре не само на Петрињском подручју већ и на ширем загребачком подручју", објавио је Геодетски факултет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
